Predstavljanje Izveštaja o stanju planete u Event hub-u WMG fondacije: Da li je vreme za uzbunu?

Izveštaj o stanju planete (Living Planet Report) je opsežna studija o trendovima u bioraznovrsnosti i zdravlju planete koju Svetska organizacija za zaštitu prirode istovremeno objavljuje u celom svetu.

"Dovoljno je reći da je 73 odsto populacije divljih vrsta u padu. Zabeleženi su gubitak i degradacija staništa, prekomerno korišćenje resursa, invazivne vsrte i bolesti, klimatske promene i zagađenja. Zato je važno što danas ovde imamo i prestavnike državnih institucija i struke i korporativnog sektora. Ako propustimo da delujemo sada, naša deca će o divljim vrstama učiti iz knjiga".

 Irena Petrović je istakla kako ova konferencija ima poseban značaj iz nekoliko razloga.

"Ovo je prvi događaj koji organizujemo u novootvorenom event hub-u WMG fondacije i prvi koji organizujemo u partnerstvu sa Svetskom organizacijom za zaštitu prirode WWF Adria. Ono što je za nas takođe posebno važno jeste tema današnje konferencije. Svedoci smo sve češćih prirodnih katastrofa, alarmantnog porasta temperature i rapidnog gubitka biodiverziteta", navele je Irena Petrović.

 Dodala je i da je pitanje zbog kog je sve organizovano jednostavno, ali od presudnog značaja - da li je vreme za uzbunu? Svi okupljeni saglasni su sa njom – jeste.

Državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Sandra Dokić takođe je istakla kako je situacija veoma dramatična i da svi moramo da uložimo napore, da promenimo situaciju na planeti na bolje za sve buduće generacije.

"Moramo sprovesti društvene promene uz zakonske regulative. Mi smo od 2020. godine doneli 19 novih uredbi koje se tiču zaštite prirode i biodiverziteta. Naš ekološki otisak premašuje kapacitet za Srbiju, što znači da smo neodrživi da nešto hitno moramo da menjamo. Kompanije već prepoznaju neophodnost poslovanja u ovom smeru. Gradovi i naselja imaju mogućnost da postanu cirkularni, a svako od nas može da dela u smeru smanjena ekološkog otiska, da deci ostavimo zdraviju i čistiju životnu sredinu", navela je državna sekretarka.

PREDSTAVLJANJE IZVEŠTAJA

Izveštaj o stanju planete 2024, prestavila je Dunja Macoko Drvar, direktorka programa WWF Adrije.

"Merenjem propadanja prirode došli smo do podatka, a brojka koju smo dobili, nažalost nije nas iznenadila. Imamo katastrofalan pad od 73 odsto u prosečnoj veličini praćenih populacija divljih vrsta, i to zbog gubitka i degradacije staništa, prekomernog korišćenja resursa, intezivnih vrsta, bolesti i klimatskih promena i zagađenja, a prirodu gubimo u svim sistemima.

Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85%), zatim u kopnenim (69%) i morskim (56%). Gubitak i degradacija staništa, čiji je uzrok u najvećoj meri ljudski prehrambeni sistem, predstavlja najveću pretnju populacijama divljih vrsta širom sveta.

Klimatske promene predstavljaju dodatnu pretnju populacijama divljih vrsta u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je zabeležen zapanjujući prosečni pad od 95 odsto.

U okviru izveštaja ipak ima i dobrih vesti. Zahvaljujući ljudskom uticaju povećana je populacija evropskog bizona u divljini. Njih je sda 6.800, a dobri rezulati zabeleženi su naročito u Rumuniji i Bugarskoj.

Gubitak vrsta i smanjenje otpornosti podrazumeva gubitak populacija velikih životinja koje se hrane voćem što dovodi do smanjenja skladištenja ugljendioksida u tropskim šumama.

Macoko Drvar rekla je i da postoji mnogo primera koje zovemo tačke preokreta.

"Približava nam se peta tačaka preokreta: tri odnose na geologiju, a dve na biosferu. Jedan od primera je domino efekat u Amazoniji - manje stabala, manje transpiracija, manje oblaka, manje kiše, veća degradacija, ispuštanje zarobljenog ugljendioksida. To je proces koji se događa i sada dok mi o ovome govorimo, iz dana u dan tamo se događa katastrofalna situacija", ukazala je ona na podatke iz Izveštaja.

Podaci ukazuju i da je ugroženo globalno snabdevanje hranom. Istakla je i kako klimatski prag od 1.5 stepeni celzijusa deluje neostvarivo.

Prvi panel

Komentare na podatke iz izveštaja u prvom panelu dali su predstavnici institucija. Mira Radenović Bojić, državna sekretarka Ministarstva za evrointegracije, Saša Stamatović, direktor Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Slobodan Krstović, direktor odeljenja za održivi razvoj iz NALED-a i Dušan Ognjanović, šef odseka za zaštitu i održivo korišćrnjr ribljeg fonda, focal point za CBD i saradnju sa NGO Ministarstva zaštite životne sredine, zajedno sa moderatorom profesorom Dejanom Milenkovićem, detaljno su polemisali o trenutnom stanju.

Dušan Ognjanović je istakao kako su podaci o gubitku biodiverziteta poražavajući, ali su već dugo poznati.

"Danas je u Srbiji zaštićeno ili strogo zaštićeno više od 2.000 vrsta, a liste se povećavaju svake godine. Finansijskih sredstava ima. Od 2022. godine do danas sredstva za zaštitu prirode su povećana za oko 120 odsto", istakao je.

 Slobodan Krstović, direktor odeljenja za održivi razvoj iz NALED-a navodi da je država usvojila dosta programa i strategija.

"Izdvajanja su povećana, ali potrebno je povećati ih za zaštitu prirode. Postojao je zaseban Zeleni fond koji je sad integrisan u ministarstvo i tu sada nema dovoljno sredstava. Ne sprovodi se princip - zagađivač plaća, a instrumenti nemaju odvraćajući efekat. Zato se predlažu nove mere, a jedna od njih je da se najveći emiteri zagađujućih materija, poput saobraćaja, oporezuju sa dodatnih 10 odsto u naredne tri godine", naveo je Krstović.

Mira Radenović Bojić, državna sekretarka Ministarstva za evrointegracije navela je da nova Evropska komisija ne odustaje od ranijih ciljeva klimatske neutralnosti do 2050.

"Zeleni dogovor je akcelerator tog procesa. To se preliva i na Srbiju kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan. Srbija radi na novim strateškim dokumentima za zaštitu životne sredine, a EU je dala i finansijska sredstva 240 miiona evra granta za sprovođenje ciljeva", rekla je Mira Radenović Bojić.

Saša Stamatović, direktor Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva naveo je da je stepen pošumljenosti u Srbiji povećan u odnosu na ranije. U šumama u kojima se gazduje stepen oštećenja je manji nego u striktno zaštićenim područjima, a primenjuje se koncept prirodi bliskog gazdovanja. "Bez ljudske podrške nema očuvanja prirode", rekao je i dodao da je neophodno da države imaju planove obnove prirode.

Po pitanju Uredbe o deforestaciji i šta će ona značiiti za Srbiju, Stamatović kaže: "Namena uredbe je da ograniči prisutnost drva iz ilegalne seče i sličnih izvora iz prekookeanskih zemalja i regija, primarno Amazona, a tu su i izrada infrastrukture i dekarbonizacija". Ono što će Uredba od deforestaciji doprineti je dodatna zaštita šumskih ekosistema.

WWF i korporacije

Prezentaciju o saradnji WWF-a s vodećim svetskim korporacijama održao Uroš Delić, menadžer za odnose s korporacijama u WWF Adriji i dao odgovore na pitanje - kako kod nas primeniti svetske uspešne primere transformacionog partnerstva?

On je istakao kako broj pada jedinki živih vrsta zastrašujuć i treba ga dovesti u vezu sa našim ponašanjem i našim delanjem. Kako je kazao, opadanje vrsta upućuje na rastući rizik od izumiranja i slabljenja otpornosti ekosistema.

"Čak 5 odsto BDP-a, a 58 triliona dolara zavisi od resursa prirode. Deset najvećih globalnih rizika su vezani za prirodu. Ekstremni vremenski i klimatski uslovi izazivaju ogromne ekonomske gubitke i zato moramo radikalno i rapidno da delujemo da ih smanjimo. Jer, nijedan posao nije zdrav na nezdravoj planeti".

 Panel diskusija: Kako (p)ostati (odr)živ?

Učesnici ovog panela bili su Aleksandra Mirić, CSR kosultant, Lidl Srbija, Branislav Jovanović, ESG menadžer, A1 Srbija, Dušan Stojaković, senior menadžer globalnog održivog razvoja, Hemofarm i Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja, kompanije Delta holding koja još od 2009. godine objavljuje nefinansijske izveštaje. Panel je moderirala Aleksandra Ugarković, članica tima WWF Adria.

Panelisti su dali odgovore na pitanja - šta znači održivost realnog sektora, hoće li korporacije da preuzmu odgovornost za stanje planete i preduzemu neophodne korake, kada će profit postati manje važan od budućnosti čovečanstva, kako korporacije mogu da odgovore na ove izazove a čuli smo i primere iz različitih sektora o tome kako ići u korak s postojećim dobrim praksama.

Šta rade kompanije kako bi smanjile svoj štetni uticaj i povećale doprinos zaštiti prirode?

Aleksandra Mirić je rekla da su smanjenje otpada od hrane kroz donacije, kompostiranje i proizvodnja biogoriva kao ključne mere u borbi za očuvanje i zaštitu životne sredine i biodiverziteta.

Dušan Stojaković, senior menadžer globalnog održivog razvoja, Hemofarm ističe da što je kompanija veća, otisak je veći. "Dobro je da se regulativa razvija, jer je potrebna dodatna svest o tome da ESG nije samo životna sredina već i šire o toga. Cena koštanja održivog razvija će porasti i to je neminovno, a ciljeve održivog razvoja treba implementirati jer su univerzalne, ali im dati lokalni kontekst".

Branislav Jovanović govorio je o kišnim baštama, prostorima koji upijaju više padavina, jer je to, kako kaže, primer uključivanja i povezivanja lokalne zajednice i donosilaca odluka. Kao meru kojom žele da osiguraju ugljeničnu neutralnost, Branislav Jovanović kaže da je kompanija A1 Srbija pripremila plan klimatske tranzicije do 2030.

Panelisti su saglasni da svi moramo da razvijemo veću ekološku svest, da se ponašamo održivije, da se zapitamo da li nam je nešto neophodno pre nego što posegnemo za kupovinom jer ćemo i na taj način pozitivno uticati na smanjenje zagađenja i problem otapada, a sveukupno na očuvanje životne sredine. Pitanje bacanja hrane, takođe je podvučeno kao jako važno na mnogo nivoa, i njemu treba posebno pažljivo pristupiti, a rešenja su tu, nadomak ruke i prilično jednostavna, iako možda ne izgleda tako.

Zaključci

Dunja Macoko Drvar je na samom kraju sa prisutnima podelila zaključke skupa. Kako je navela, u pauzi je bila upitana koji je podatak za nju poražavajuć u najvećoj meri.

"Primetila da je svako u sali reagovao na drugačiji način i da su svi imali svoj najalarmantniji podatak. Glavna poruka je upravo to da da nema najalarmantinjeg podatka i da to vodi i ka mogućim rešenjima - dakle, nema jedinstvenog recepta, ni leka, već samo više različitih pristupa, predloga i rešenja mogu dati rezultate", kazala je Macoko Drvar.

Dodala je i da su panelisti dali odlične odgovore, predloge i rešenja, kao i da smo čuli mnoštvo primera dobre prakse. Poručila je svim učesnicima da su podjednako važni i da svi imaju jednako bitnu ulogu u očuvanju životne sredine i biodiverziteta.

Konferenciji su prisustvovale brojne zvanice iz političkog i javnog života, kao i predstavnici stručne javnosti.