Priča o tati koji je uzeo porodiljsko: 'Šta ima lepše od toga kad provodiš dan sa svojim detetom'

Antonijević je bio jedan od samo 328 očeva u Srbiji koji su prošle godine iskoristili zakonsku mogućnost da od trećeg meseca svog deteta budu njegov negovatelj.

Kad se Antonijevićima rodila ćerkica Srna, mama Nataša je, kao i većina majki, sama iskoristila pravo da godinu dana bude uz dete. Šta je onda motivisalo bračni par Antonijević da za drugo dete podele vreme odsustva?

"Razlog je pragmatičan, finansijska dobrobit za porodicu. Supruga je neposredno pred porođaj dobila visoko zvanje u svojoj struci i time i veću platu, tako da smo manje bili na gubitku ako ja odem na bolovanje. I u drugim slučajevima za koje smo čuli očevi su uzeli odsustvo iz finansijskih razloga", kaže Antonijević.

Navodi da su svi rođaci i prijatelji pozitivno reagovali kada bi im saopštio da je na "porodiljskom", a neki su i propratili rečima "Blago tebi, godinu dana ćeš biti sa detetom".

Ipak, ako se ima u vidu da u poslednjoj deceniji u Srbiji ima oko 65.000 porođaja godišnje, to znači da se za ovo "blago tebi", prošle godine odlučilo tek 0,5% očeva.

"Ne znam zbog čega je tako, ne virim u tuđe prozore. Svestan sam da ima drugačijih ljudi i odnosa, neke drugarice su mi rekle 'Blago tvojoj ženi, moj prstom nije mrdnuo', ali ne bavimo se tuđim životima", naglašava Antonijević, dodajući da je brak dogovor ljudi koji se vole i poštuju.

Povratak na posao mu je zanimljivo iskustvo, koje je potvrdilo koliko je važno biti i profesionalno ostvaren.

"Bilo je divno provoditi vreme kod kuće, posvetiti se deci i porodici, ali je i za oca i za majku važno da budu i zaposleni da bi se osećali ispunjeno i ostvareno. Kroz život i posao sam susretao žene koje su godinama nezaposlene i 'traže posao', a zapravo su jedino posvećene deci i kući, kao i one za koje zaključite da im suprug ne da da rade", kaže on.

"To je i loše i tužno. Mislim da su žene i muškarci višeslojna bića i da treba da zadovolje što više svojih interesovanja i potreba", zaključio je, rekavši da bi najbolje bilo kada rodnom ravnopravnošću ne bi morali da se bave zakoni, već da to bude prirodan odnos između žena i muškaraca.