Posedovanje radnog stola, dobre ocene i visoka očekivanja roditelja, kao i to da li je dete srećno u školi - ključni su faktori koji utiču na to da li će dete da studira.
Studija iz Hrvatske pokazuje da su ovi faktori značajniji od broja dece u razredu, škole, proseka ocena i bogatstva u delu grada u kom deca žive.
Istraživači kažu da nalazi upućuju na to da trud treba da budu usmeren na pojedince, pre nego na nivo škola.
Studija je obuhvatila više od hiljadu učenika.
Istraživači sa Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu pitali su 1.050 učenika starosti 13, 14 i 15 godina iz 23 gradske škole Zagrebu da odgovore na sledeća pitanja:
- da li bi voleli da studiraju
- kakve su težnje njihovih roditelja
- koji nivo akademske podrške dobijaju od roditelja pojedinačno
- da li imaju svoju sobu, kompjuter i radni sto
- da li im je lepo u školi
Istraživači su u obzir uzeli i podatke poput ocena, veličine škole i razreda, prosečnih ocena u svakoj školi i cena nekretnina u delovima grada u kojima učenici žive.
Otkrili su da nijedan od faktora na nivou škole nije imao nikakav uticaja na želju učenika da nastave obrazovanje na fakultetima. Ipak, nekoliko faktora koji su povezani sa roditeljima i porodičnim životom jeste značajno.
Radni sto je jedan od faktora koji utiče na to da li će deca upisati studije.
Ulogu delimično igra i pol - pa tako devojčice više od dečaka žele da studiraju.
Dobre ocene su, međutim, imale najjači uticaj na želju učenika da nastave obrazovanje.
Značajan faktor bilo je i to da li su srećni u školi.
Glavni nalazi iz ovog istraživanja pokazuju da nijedna od varijabli koja se tiče same škole nije uticala na težnje učenika da nastave obrazovanje.
"Drugim rečima - učenici sličnih individualnih karakteristika koji idu u različite škole, verovatno će imati slične težnje kada je o visokom obrazovanju reč", navodi se u studiji.
Istraživači kažu da je značajan nalaz i da roditelji mogu da imaju uticaj na težnje deteta isticanjem očekivanja o obrazovanju deteta i obezbeđivanjem osnovnih uslova za rad i učenje (poput radnog stola).
"Sa stanovišta jednakih mogućnosti, otkriveno je da zaposlenje roditelja i nivo obrazovanja nemaju uticaj na težnje učenika."
Istraživači, međutim, navode da je većina roditelja dece koja su učestvovala u studiji zaposlena i živi u Zagrebu, glavnom gradu i univezitetskom centaru Hrvatske.
"Treba istaći da je moguće da bi rezultati bili drugačiji da je istraživanje urađeno među ljudima koji žive u ruralnim sredinama i manjim gradovima u kojima nema visokoškolskih ustanova, gde socioekonomski status može da ima mnogo veći uticaj na težnje ka visokom obrazovanju", navode.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Obrazovne studije.
Zapratite nas i na Instagramu!
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna