10 bolesti koje nasleđujemo od majke

Naši geni određuju ne samo izgled i karakterne osobine, već i slabosti organizma, odnosno sklonost određenim oboljenjima. Na primer, čak i uzrok depresije i nesanice ne mora da bude veliki stres ili preterani rad, već genetska predispozicija.

Kod ovog oboljenja kostiju, koje ih čini krhkima i lomljivima i inače je tipično za žensku populaciju, i i te kako se nasledni faktor pominje kao ključan.

Osteoporoza uglavnom nastupa posle menopauze, kada kosti gube kalcijum. Ono na čemu je najznačajnije da radite jeste preventiva – unosite što više kalcijuma, ali znajte da se on adekvatno apsorbuje jedino kada je u kombinaciji sa vitaminom D. Takođe, ne preporučuje se konzumacija gaziranog, jer u slučaju naslednog faktora se rizik od osteoporoze povećava za čak 14 %, što nije beznačajno.

Povedite računa o kilaži i praktikujte sport.

Reumatoidni artritis

Iako još uvek nije precizno definisan uzrok ovog oboljenja koje se određuje kao autoimuno, smatra se da je on zapravo kombinacija naslednog faktora i uslova sredine. Reumatoidni artritis nije nimalo naivan, jer napada zglobove, degenerativno je oboljenje, i u određenoj pooodmakloj fazi može značiti i invalidska kolica.

Preporučuju se zdrav životni stil, fizička aktivnost, a posebno je važno povesti računa o zdravlju zuba jer je npr. dokazano da paradontoza kao oboljenje desni koje vodi i ka ispadanju zuba je ujedno i povećan rizik od reumatoidnog artritisa.

Prevremeno starenje

Naučnici su otkrili skup gena koji su odgovorni za to koliko dugo uspevamo da sačuvamo mladost. Oni se prenose s generacije na generaciju po majčinoj liniji. Postoji mogućnost da nasledimo oštećenu DNK, koja će ubrzati proces starenja.

Naučnici još uvek nisu smislili način da vratimo vreme unazad, ali neophodno je da stvorimo naviku da koristimo kreme s visokim zaštitinim faktorom (SPF), budući da je osetljivost na sunce takođe nasledna.

Depresija

Godišnje oboli preko 300 miliona ljudi od depresije, i utvrđeno je da su ovom mentalnom stanju posebno sklone žene, što uključuje i postporođajnu depresiju. Takođe nauka je otkrila da je jedan od faktora koji doprinosi nastanku depresije i prisustvo gena Slc6a15, koji se naravno nasleđuje.

Naravno, depresija je stanje koje se leči, ali je uvek važno potražiti stručnu pomoć.

Glaukom

Glaukom je kod žena je mnogo češći nego kod muškaraca, a genetske mutacije koje prouzrokuju ovu bolest su nasleđene.

Prevencija bolesti:

Idite na pregled. Dok ne napunite 40, potrebno je da odlazite na pregled kod oftalmologa na svake 2-4 godine. Između 40 i 54 godine na 1-3 godine. Od 55 do 64, na svakih godinu-dve dana, a nakon 65. godine na svakih 6-12 meseci.

Redovno umereno vežbanje – hodanje ili džogiranje – 3 ili više puta nedeljno. Takođe možete da radite jogu, ali izbegavajte obrnute položaje, u kojima opterećenje pada na vrat i ramena.

Kardiovaskularna oboljenja

Skladištenje masti kod ženske populacije je određeno genetski, te ukoliko je ono tipično za stomačni pojas, to ujedno znači i rizik od srčanih oboljenja, odnosno on se duplira. To je u vezi i sa nivoom holesterola i skupljanjem masnoća u krvnim sudovima, što sve može prouzrokovati stanja poput srčanog udara, hipertenzije, dijabetesa.

Fizička aktivnost, zdrava i dijetalna ishrana, prestanak pušenja i konzumacije alkohola su u ovom slučaju neophodni.

Migrene

Žene pate od migrena 3 puta više nego muškarci, i takođe je primećeno da se vrlo često dešava da je sklonost ovako intezivnim glavoboljama predisponirana genetski.

Ono što vi sami možete da uradite jeste da redukujete unos kofeina, alkohola, šećera, da pijete što više vode kako biste bili hidrirani, i da spavate dovoljno.

Insomnija

Naučnici su otkrili da na hroničan poremećaj sna ovog tipa utiču ne samo psihogeni faktori, stres i sl, već i geni koje nasleđujemo po ženskoj liniji. Malopre smo pomenuli da postoji genetska veza kod oboljenja kao što je depresija, a to se odnosi i na anksiozne poremećaje, neuroze.

Pokušajte da ustalite bioritam da idete u krevet do 23h, nemojte piti kafu i jesti tešku hranu uveče, i ako trenirate – fizička aktivnost treba da bude barem 4 sata pre odlaska na spavanje.

Alchajmerova bolest

Ovde se radio o obliku demencije, koji je takođe češći kod žena nego kod muškaraca. Bitan je i genetski faktor, a način života može smanjiti rizik od Alchajmera.

Treba izbaciti loše masti i šećera iz ishrane, kontrolisati holesterol i krvni pritisak, baviti se fizičkom aktivnošću jer ona povećava dotok kiseonika u organizam.

Karcinom dojke i jajnika

U svetu verovatno najpoznatiji slučaj u vezi sa ovom temom jeste potez holivudske glumice Anđeline Džoli, koja je pre nekoliko godina izvršila matsektomiju grudi, a potom i odstranjivanje jajnika, nakon što je utvrđeno da ima mutaciju gena odgovornog za ova oboljenja, od kojih su preminule njena majka i baka.

Ipak, napomenimo da je sa medicinskog stanovišta ovakav potez drastičan, jer je on zapravo preventivan, pre nego što je bolest konstatovana.

Uglavnom, ukoliko postoji rizik, predlažu se pre svega redovni pregledi, ali i zdrav stil života koji isključuje pušenje, prekomernu konzumaciju alkohola, a podatak koji je takođe važan jeste da se preporučuje prvo rađanje do 30. godine života, jer je dokazano da se time smanjuje i rizik od karcinoma dojke i jajnika.

I da ponovimo još jednom – preventiva je uvek najvažnija, i najefikasnija. Zato redovno idite na preglede kod lekara, i posebno povedite računa ukoliko u vašoj porodici ima ovih oboljenja po ženskoj liniji.