Grafomotorika, rukopis, kurziv i slični pojmovi danas su terminologija koja pripada prošlosti. Sve ih je zamenilo tipkanje po ekranima i tastaturi.

To je velika šteta, složni su naučnici, jer mnoge studije pokazuju da učenici i studenti koji beleške pišu rukom lakše uče, brže povezuju gradivo, znaju bolje da parafraziraju, dok oni koji kucaju na računaru samo "transkribuju" ono što profesor govori. Pisanje rukom nam, kažu istraživanja, ostavlja dublji i trajniji utisak u mozgu.

Čak i poznavanje jezika - pravopis i gramatika - danas su "veštine" koje sve više propadaju. S druge strane, piše The Wall Street Journal, olovka i papir zaista nemaju mnogo prednosti u odnosu na digitalno doba.

Nema skladištenja u "oblaku", ako ostanete bez beleški, to je to. Nema opcija poput pretraživanja interneta paralelno uz rad, kopiranja, deljenja, povećavanja, rezanja...

Ipak, u vreme dok smo čuvali svoje rukopise, više smo i pamtili, jer se nismo oslanjali na tehnologiju, već samo na sebe.

"Pisanje nije samo oblik komuniciranja, to je veština oblikovanja slova, prenošenja ideja i misli. Pod grafomotorikom smatra se sposobnost držanja olovke i pisanja. Takođe, to je aktivnost kojom osoba usmerava pažnju i poglede na pokrete šake i prstiju kako bi se pismeno izrazila. Za razliku od krupne, fina motorika sposobnost je izvođenja preciznih sitnih pokreta rukom, uz zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka", kaže školski psiholog Marija Novoselić za Express.hr.