Kako danas žive deca: Bioskop je luksuz, hobi nedostižan, a sve zavisi od prihoda majke

Odlazak u bioskop postaje luksuz, a normalan hobi nedostižan. Mnoga deca i mladi u Nemačkoj na raspolaganju imaju malo novca – ponekad toliko da ne mogu da prate svakodnevni život svojih vršnjaka.

U studiji se navodi i da se deca nalaze u siromašnoj situaciji ukoliko porodica na raspolaganju ima manje od 60 odsto neto prosečnog prihoda ili ako prima socijalnu pomoć od države. Takođe se navodi i da je ostalih 30 procenata "povremeno bilo u opasnosti da bude siromašno". Tokom istraživanja korišćene su informacije o 3.180 dece koje su prikupljane u vremenskom periodu od pet godina.

Rastrzani između dece i posla

U daleko najnepovoljnijoj situaciji su samohrane majke. Sve veće siromaštvo može se sprečiti samo ukoliko je majka uspela da nedeljno radi najmanje 30 sati. Upravo zbog toga su mnoge samohrane majke u teškoj situaciji: zbog brige o deci često ne mogu da rade puno radno vreme. Kada je reč o majkama koje rade pola radnog vremena, najmanje petina dece je siromašna, dok je najmanje 40 odsto delimično siromašno. S druge strane, ako je majka nezaposlena, onda deci skoro uvek preti siromaštvo.

Za organizaciju "Dojče kinderhilfsverk" (Deutsche Kinderhilfswerk), koja se bori za prava dece i protiv dečijeg siromaštva, ti podaci su zastrašujući: "Samohrani roditelji i dalje su strukturalno ugroženi", ocenjuje za DW Nina Olmajer. Ona zahteva da samohrani roditelji dobiju dodatne poreske olakšice i da im se poveća minimalna satnica. "Samohrane majke uglavnom obavljaju tipične ženske poslove koji su slabo plaćeni. Po tom pitanju nešto definitivno mora da se uradi". Takođe, zakonom mora da bude regulisano pravo povratka na puno radno vreme.

Društveni status se nasleđuje

U Nemačkoj je pripadnost nekom društvenom sloju nešto što se veoma teško menja. Ako su pradedovi bili siromašni i neobrazovani verovatnoća da će i praunici živeti slično je - 60 odsto.

Odrastanje u siromaštvu ima ozbiljne posledice, bez obzira na to da li dete potiče iz klasične porodice ili ga odgaja samohrani roditelj. Mladi često osećaju da su izolovani: "Deca u trajnom siromaštvu imaju manje prijatelja, retko su članovi sportskih klubova, retko odlaze u bioskop ili imaju hobije. Isto tako, retko kući pozivaju prijatelje", kaže Mene iz fondacije Bertelsman.

"Naravno, to znači da imaju manju mrežu prijatelja i u skladu s tim, slabiji osećaj da pripadaju društvu". Deca još u ranom detinjstvu postaju svesna da imaju malo šansi u društvu, smatraju da su njihove šanse znatno manje od dece iz dobrostojećih porodica. "Naravno da je to ulje na vatru kada je reč o polarizaciji društva", kaže Mane. "Zbog toga zahtevamo da se izdaci u okviru porodične politike drugačije oblikuju i da se njihov iznos određuje prema visini primanja".

Trenutno se dečiji dodatak računa na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti. Maneova se zalaže da deca čiji roditelji primaju socijalnu pomoć, takođe dobijaju dečiji dodatak, dok bi dečiji dodatak dece čiji roditelji više zarađuju, trebalo da se smanji. "Samo tako se može pomoći deci i mladima – nezavisno od posla kojim se bavi njihova majka".