Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Stručnjaci se složili: Školska nastava bi trebalo da počinje u 9 časova

U dečjem uzrastu ritam je drugačiji, a potreba za snom veća, te se mnogi stručnjaci slažu da bi školska nastava trebalo da počinje znatno kasnije, što su mnoge evropske države i primenile...

 Izvor: Foto: Shutterstock

S početkom školske godine pomera se i odlazak dece na spavanje. Leto se završava i treba se vratiti u uobičajen ritam kako bi deca bila spremna za nove obveze. Inostrani lekari i naučnici godinama upozoravaju da je rani početak nastave u neskladu sa sve kasnijim odlascima na spavanje zbog brojnih večernjih vanškolskih aktivnosti. Kasnijem odlasku na spavanje pridonose i pametni telefoni, posebno kod tinejdžera.

Hrvatski neuronaučnik i somnolog prof. dr. Zoran Đogaš, voditelj Centra za medicinu spavanja, kaže kako su vodeći naučnici u istraživanju spavanja s Univerziteta Oksford, Harvarda, kao i mnogi drugi uključeni u evropsko društvo "European Sleep Research Society" saglasni da je dobra ideja da nastava počinje kasnije. Ideju su prihvatili već deo Nemačke, Holandija, Španija, Italija, Irska, Francuska i Velika Britanija i rezultati su već bolji.

Pogledajte i Ortopedi savetuju: Koliko sme da bude teška đačka torba

"U dečjem uzrastu ritam je drugačiji, a potreba za snom veća. Vreme spavanja u uzrastu od šest do 10 godina je oko 10 sati. Kraće vreme spavanja u tom uzrastu, u prva četiri razreda osnovne škole, obično je u studijama povezano s lošijim uspehom u školi, što je svakako važno imati na umu, kako roditeljima tako i svima u sistemu obrazovanja", upozorava prof. Đogaš dodajući kako u uzrastu od 10 do 15 godina spavanje traje oko 8,5 sati.

Mislilo se da je to skraćenje posledica smanjene potrebe za spavanjem, objašnjava profesor Đogaš, ali novije studije pokazuju da je spavanje značajno duže u danima bez škole, što znači da im ipak nedostaje sna, koji nadoknađuju.  

Pogledajte i 4 saveta za uspešnu školsku godinu

"Sve je više elektroničkih uređaja koje svi imaju, a oni emituju tzv. plavo svetlo, dokazano negativnog učinka na spavanje. Nekoliko istraživanja koje smo nedavno sproveli ukazuju na ozbiljne posledice ako se nešto ne promeni. Roditelji teško kontrolišu koliko deca koriste tehnologiju u kasnim večernjim satima. Posledica je lošiji uspeh u školi i hronični umor. U našem istraživanju hronični umor prijavljuje čak oko 30 odsto ispitanika. Ako još u analizu uključimo kasnije izlaske vikendom starijih adolescenata, kad bi se inače moglo nadoknaditi nedovoljno spavanje, situacija postaje još složenija", objašnjava profesor Đogaš.

Ističe kako je deo rešenja problema u pomeranju početka nastave, a deo u društvenom regulisanju noćnih izlazaka, edukaciji dece, roditelja i nastavnika.

"Pozivamo skeptike i kritičare da sprovedemo studiju koja će dokazati da nastava ne bi trebalo da počinje rano ujutro. Ne smemo prihvatiti činjenicu da ćemo zbog komfora, rada u smenama ili nekog drugog razloga žrtvovati normalan razvoj, optimalne mogućnosti učenja i zdravlje naše dece", odlučan je prof. Đogaš.

Izvor: 24sata.hr

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Vesti

Porodica