- Mame su spremne da žrtvuju sve zarad svoje dece i njihova ljubav je zaista bezuslovna.
- Dan majki se obeležava širom sveta, a ljudi su podelili svoje životne priče o tome koliko su se majke žrtvovale za njih.
Deseti maj obeležava se u brojnim zemljama širom sveta kao Dan majki, a sve je počelo još hiljadudevetstotih godina, kada je Ana Džarvis, nakon smrti svoje majke 1905. godine želela da na neki način oda počast "ženi koja je za nju uradila više nego iko drugi na svetu". Od 1914. se taj dan redovno obeležava u čast onih koje žrtvuju svoje telo, vreme i mir, ali zauzvrat dobijaju puno srce ljubavi.
Da majčinska ljubav zaista jeste nešto posebno i da su mame spremne da urade sve za svoju decu i da tiho podnesu svaki teret, govore i ispovesti ljudi za BuzzFeed.
"Moji roditelji su se razveli kada sam još bila dete. Neka od mojih najranijih sećanja su vezana za to kako je moj tata govorio ružne stvari o mojoj mami. Ona nikada nije uzvratila niti rekla ružne stvari o njemu. Samo nam je objasnila da je bio besan i povređen zbog njihovog razvoda (iako je i to bila njegova krivica). Želela je da imamo oca i nije želela da se osećamo zarobljeno između njih. Sada, 30 godina kasnije, moj tata je i dalje isti, a moja mama je moja najbolja prijateljica."
"Većina njene odeće je bila polovna, ali moja sestra i ja smo uvek imale novu garderobu".
"Moja mama je neumorno radila tokom mog detinjstva kako bi meni i mojoj sestri pružila više nego što je ona imala. Moja sestra ima redak metabolički poremećaj kostiju, zbog čega je provela skoro dve decenije na intenzivnoj nezi u kliničkom ispitivanju. Moja mama bi uzimala slobodne dane na poslu da bi bila sa njom tokom tih nedelja svake godine i posvećivala svaki dan kako bi se pobrinula da moja sestra dobije najbolju moguću medicinsku negu. Moja sestra ove godine upisuje medicinski fakultet, a moja mama će je finansijski podržati. Ona je neverovatna žena."
"Nisam znala dok nisam odrasla kroz šta je sve moja majka prošla da bi izdržavala mene i moju sestru godinama. Kada smo bile male, išla je na koledž dok smo mi bile u vrtiću. Noću je radila kao šankerka. Mislim da je spavala samo kada smo mi dremale. Nekoliko godina kasnije, uspela je da se zaposli. Bila je jedna od retkih žena koje su radile u rafineriji 1980. godine. Moja majka je bila sitna. Imala je jedva 150 cm i nešto više od 45 kilograma. Kao operater, radila je isti posao kao i muškarci u fabrici. Morala je da nosi teške kombinezone otporne na vatru i masivni kaiš za alat. Dok je pregledala svoj deo fabrike, bila je odgovorna za penjanje na tornjeve u rafineriji svake smene, većinom između šestog i dvanaestog sprata. Radila je smene od 12 sati četiri dana zaredom."
"Morala je da radi na izrazito niskim i visokim temperaturama. To joj je ne samo fizički uzimalo danak, već i mentalno, naizmenične smene otežavale su dugoročno funkcionisanje. Tek godinama kasnije, od njenih prijatelja, čula sam kako je morala da radi napolju u tropskim olujama i uraganima i kako su joj fizički napor i vrućina redovno izazivali povraćanje. Najgore što sam čula bilo je koliko su se njene muške kolege osećale uznemireno zbog toga što je radila isti posao, toliko da su joj fizički pretili i ostavljali je da sama obavlja zadatke koji zahtevaju dve osobe. Nije se žalila. Nije se žalila ni na poslu ni kod kuće. Sećam se sebe kao deteta, kako nisam cenila ono što je radila i kako je patila zbog mene. Žalim zbog skoro svake zamerke koju sam joj ikada uputila. Nisam bila užasno dete. Tada nisam znala šta znači biti majka, ali sada znam. Volela bih da sam znala da bih joj se zahvalila i osigurala da se oseća cenjeno. Ali znam koliko me je volela".
"Moja mama je napravila tradiciju da nam sprema omiljenu večeru za svaki rođendan. Šta god da smo tražili, ona bi napravila. Kao dete, mislim da nikada nisam zaista shvatila koliko smo siromašni jer mama to nikada nije pokazivala. Pružila nam je život kakav smo želeli na najbolji mogući način. Jednog rođendana sam tražila file minjon (čula sam ga na televiziji i zvučalo je otmeno), a mama je rekla naravno! Bez 'ako', 'i' ili 'ali'. U nedeljama koje su prethodile mom rođendanu, radila je prekovremeno i čak je dobila posao sa skraćenim radnim vremenom. Tada to nisam znala, ali ona je pokušavala da zaradi dovoljno da napravi večeru, ne samo za mene već i za svu moju braću i sestre, a da joj i dalje ostane dovoljno novca za sve ostalo. Nisam znala koliko je skup biftek, a kamoli file minjon, dok nisam odrasla, i sada razumem zašto je morala sve to da radi da bi ga priuštila. Sada, kada se osvrnem na to sećanje, više sam joj zahvalna nego ikad jer je uvek davala sve od sebe da usreći svoju decu, čak i ako je to značilo da sebe stavlja na poslednje mesto. Hvala ti, mama. Nikada te neću zaboraviti."
"Moja mama je bila tu za mene na način na koji niko drugi nikada nije bio. Bila je dosledna kada je u pitanju ljubav, podrška, dobar uzor, spremanje divnih obroka itd. Međutim, žrtve koje je moja mama podnela nakon što je postala samohrani roditelj najviše su mi ostale u sećanju. Predavala je u letnjoj školi da bi sastavila kraj s krajem i da bi mi pomogla da platim školarinu. Bilo je trenutaka kada je oskudevala kako bi se uverila da imam ono što mi je potrebno da budem uspešna. Kasnije, kada sam diplomirala na fakultetu sa studentskim kreditima, moja mama je insistirala da ona otplaćuje mesečne rate dok se ne isplate. Imala sam posao i mogla sam da plaćam, ali nije želela da započnem svoj odrasli život ili brak sa dugovima. Moja mama je žrtvovala mogućnost da pronađe ljubav po drugi put tako što je dala prioritet brizi i potrebama moje sestre i mene kako bismo mogle da sledimo sopstvene snove i budućnost. Za to sam zahvalna više nego što reči mogu da iskažu".
"Prodala je svoj auto da bi platila moju školarinu. Posle je uvek morala da pronalazi alternativne načine da stigne do posla."
"Mogla bih da pričam do sutra... Moj tata je otišao dok je moja mama bila trudna i planirala je da ide u školu da postane lekar. Ja sam došla na svet, a ona je bila sama, pa se vratila kod mame i počela da radi i da ide u školu. Postala je učiteljica umesto lekara da bi provodila noći i leta sa mnom. Nisam shvatila dok nisam bila starija koliko je morala da se bori za sve to. Nikada mi nije dozvolila da vidim iscrpljenost, frustraciju ili očaj. Ne bih mogla to da uradim da sam u njenoj koži. Veoma cenim sav trud koji je uložila".
"Kada sam bila dete, novca je bilo malo, ali moja mama se pobrinula da to nikada ne osetim. U kasnim dvadesetim sam saznala da nosi cipele sa rupama na đonovima kako bih svake godine imala nove patike za školu."
"Moja mama je moj superheroj. Odgajila je mog brata i mene bez alimentacije i sa lošim poslom. Uvek smo imali krov nad glavom i hranu na stolu. Nekako je uspela da bude potpuno uključena u odrastanje svakog od nas. Pomagala nam je sa domaćim zadacima, prisustvovala školskim priredbama ili dodelama nagrada, pa čak i organizovala male izlete. Na kraju je stekla dve diplome i udala se za divnog čoveka. Još uvek ne znam kako je istrajala, ali sam zaista zahvalna na svemu".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:
BONUS VIDEO:
