Šta treba da znate o vezi trudnoće i autizma kod dece

Kada su u pitanju faktori koji utiču na razvoj autizma kod dece, stručnjaci još uvek pokušavaju da sklope sve delove u celovitu sliku. Nedavna istraživanja su pokazala da promene u organizmu koje nastaju tokom začeća, trudnoće, pa čak i samog porođaja mogu povećati rizik od autizma kod deteta koje za to ima genetsku predispoziciju. 

Šta treba da znate: Rizik se povećava ako majka ima 35, ili više godina, ili ima neke metaboličke pormećaje kao što su gojaznost, visok krvni pritisak ili dijabetes. Iako je gvožđe ključno za razvoj mozga kod fetusa, polovina trudnica ipak ga ne uzima u dovoljnim količinama. 

"Iako još ne postoje jasne indikacije da deficit gvožđa kod majke uzrokuje autizam kod deteta, ono što sigurno znamo je da je gvožđe ključno za razvoj nervnog sistema kod fetusa", kaže dr Rafael Bernier direktor Centra za autizam u Dečijoj bolnici u Sijetlu. 

Da li epidural može da poveća rizik?

Jedna francuska studija iz 2014. godine, objavljena u časopisu Science, pokazala je da upotreba spinalne anestezije tokom porođaja rezultuje većom koncetntracijom hlorida ili soli u mozgu novorođenčeta, a autori kažu da to može povećati rizik od kasnije pojave autizma.  

Visok nivo hlorida je esencijalan za razvoj bebinog mozga dok se nalazi u materici. Tokom porođaja, beba je izložena oksitocinu, hormonu koji izaziva kontrakcije. Oksitocin se ponaša kao diuretik i prirodno snižava nivo hlorida. Stručnjaci veruju da epidural može ometa taj prirodni proces, i tako spreči da se nivo hlorida snizi. 

Šta treba da znate: Ova studija iz 2014. godine rađena je samo na miševima, a iako znamo da su istraživanja koja se rade na životinjama važna, ona se ipak ne odražavaju uvek podjednako na ljude. Takođe, studija se naslanja na jednu raniju studiju rađenu sa decom koja već imaju autizam, kod kojih je primećeno poboljšanje u ponašanju nakon što su uzimali lek koji je snižavao nivo hlorida u organizmu. 

Da li telesna težina majke utiče na povećanje rizika od autizma kod deteta?

Šta treba da znate: Prethodne studije takođe ukazuju na moguću vezu između indeksa masti kod majke i autizma kod deteta, i da povećan nivo masnoće u telu može da izmeni nivo hormona i izazove stanja koja mogu da utiču na razvoj mozga fetusa.

Da li postoji veza između gestacijskog dijabetesa i autizma?

Studija Američke Medicinske Asocijacije pokazala je da buduće majke kojim je dijagnostikovan gestacijski dijabetes, imaju preko 60 procenata veće šanse da dobiju dete sa autizmom. To znači, da od 1000 žena sa gestacijskim dijabetesom, sedam njih će imati dete sa ovim problemom.  

Šta treba da znate: Ranije studije takođe su pokazale vezu između povećanog šećera u krvi tokom trudnoće i rizika od autizma kod deteta. Gestacijski dijabetes uzrokuje i mnoge druge probleme tokom trudnoće, kao što su preterminski porođaj, velika telesna težina novorođenčeta i povećanje rizika da beba kasnije u životu pati od dijabetesa tipa 2. 

Da li folna kiselina može da smanji rizik od pojave autizma?

Jedna studija iz 2011. godine pokazuje da uzimanje folne kiseline tri meseca pre začeća i tokom prvog meseca trudnoće, duplo smanjuje rizik od pojave autizma kod dece. Za pravilan fetalni razvoj, stručnjaci kao ključno ističu uzimanje folne kiseline i vitamin B.

Šta treba da znate: Većina žena u proseku uzima 150 mcg dnevno, koje dobijaju iz hrane. Kako bi smanjile rizik od autizma, savet stručnjaka je da žene treba da uzimaju bar četiri puta više. Žene koje planiraju da imaju bebu treba svakodnevno da unose između 400 i 800 mikrograma folne kiseline.