Pre 60 godina tek deset do 20 odsto Kineza bilo je kratkovido. Danas se taj broj "popeo" na čak 90 odsto, a u glavnom gradu Koreje Seulu čak 96,5 odsto 19-godišnjaka je kratkovido.

Epidemija nije ograničena samo na Aziju, pa je u SAD i Evropi polovina mladih kratkovida, što je 100 odsto više nego prije pola vijeka! 

Prema nekim procenama, do kraja decenije u svetu bi moglo biti oko 2,5 milijardi kratkovidih ljudi.

Ovaj problem uzrokuje brojne neugodnosti, jer kratkovidi moraju nositi naočale i sočiva ili korigovati vid laserskim operacijama. 

Ali, sve to ne rešava glavni uzrok - izduženu očnu jabučicu zbog koje se svetlost koja stiže iz daljine fokusira malo ispred mrežnjače u pozadini oka, a ne direktno na njoj. 

Sve to najviše pogađa oko tokom djetinjstva, školskog doba i adolescencije. 

U istočnoj Aziji petina studenata ima ekstremni oblik poznat kao miopija, a očekuje se da bi polovina njih mogla sasvim da izgubi vid.

Ovakav razvoj događaja podstakao je intenzivnija istraživanja i potragu za uzrocima epidemije.

Naučnici su očne probleme povezivali sa genima, međutim uskoro je postalo jasno da oni ne mogu biti jedini uzrok. 

Jedan od uticaja jeste i provođenje brojnih sati pred knjigom, kompjuterima ili "pametnim telefonima" - prenose naučni portali. 

Donald Muti i njegovi saradnici na Ohajo Univerzitetu predstavili su pre par godina rezultate praćenja 500 mališana u uzrastu između osam i devet godina, koji su imali zdrav vid. 

U studiji je praćeno kako su provodila dane, koliko su se igrala i gde.

Pet godina nakon početka istraživanja svako peto dete bilo je kratkovido, a jedini zajednički faktor bio je povezan sa količinom vremena provedenog u zatvorenom - što su se deca manje igrala napolju, to je rizik za vid bio veći.

Do istog zaključka došla je i grupa australijskih naučnika koji su pratili čak 4.000 dece u Sidneju.

Naučnici upozoravaju da u mnogim delovima sveta, uključujući SAD, Evropu i istočnu Aziju, deca na otvorenom provode samo sat ili najviše dva.