Benefiti pisanja su mnogostruki: dugoročno poboljšanje raspoloženja, manji nivo stresa i depresivnih simptoma, pokazala je studija sprovedena 2005. godine u SAD. Tada su istraživači otkrili da samo 15 do 20 minuta pisanja tri do pet puta u toku četiri meseca, je dovoljno da pomognete sebi na mentalnom nivou. 

Pišući o traumatičnim, stresnim, emocionalnim događajima, učesnici istraživanja su pokazali znatno manje bolesti izazvane traumama, brže su se oporavljali i manje vremena su provodili u bolnici. Takođe, imali su niži krvni pritisak i bolju funkcionalnost jetre, od onih koji nisu pisali o ružnim stvarima koje su ih zadesile.

Povezane vestiRazvoj detetaPomozite detetu da zavoli čitanje

Ispostavilo se, takođe, da pisanje može da ubrza zarastanje rana, a to je pokazalo istraživanje na Novom Zelendu, sporvedeno 2013. godine. Odrasle osobe su tokom istraživanja zapisivale  svoje misli i osećanja, samo 20 minuta tokom tri dana, dve nedelje pre biopsije. Pokazalo se, 11 kasnije, da se 76 odsto njih potpuno izlečilo. Nije se oporavilo 58 odsto iz kontrolne grupe. Studija je zaključila da pisanje o uznemirujućim događajima pomaže ljudima da bolje razumeju ono što im se događa i da umanje bol u vezi sa tim. 

Istraživanje je takođe pokazalo da ljudi sa astmom koji pišu imaju ređe napade od onih koji to ne čine, a pisanje je blagotvorno i za osobe sa HIV virusom i kancerom. Oni ne mogu na taj način da izleče, ali imaju kvalitetniji život, lakše se nose sa bolestima, optimističniji su.  

Povezane vestiŽivot i vaspitanjeNeka čitanje bude omiljena zabava

Šta je u pisanju tako sjajno za vas?

"Kada su ljudi imali priliku da pišu o emocionalnim previranja, često im je bilo bolje. Oni idu kod lekara manje, imaju pozitivne promene u funkciju imunog sistema. Zašto? Verujem da taj čin ekspresivnog izražavanja omogućava ljudima da se izmaknu korak unazad i bolje procene svoj život. Umesto da budu opsednuti lošim događajima, bolestima, oni mogu da se fokusiraju na budućnost. Na taj način, nivo stresa ide dole, a bolje zdravlje gore", objasnio je Džejms V. Penebejker s Univerziteta Teksas u Ostinu, inače autor ovog istraživanja.

Povezane vestiZanimljivostiKlupe iz bajki: Kako je London kod dece probudio ljubav prema književnosti

On ističe kaže da ne morate biti ozbiljan pisac, niti da stalno razmišljate i pišete o vašem životu i traumatičnim trenucima.

"Od toga nema koristi. Radite to povremeno. Pišite blog, recimo. Jedno istraživanje je pokazalo da vođenje bloga oslobađa dopamin, slično kao kada trčimo ili slušamo muziku", zaključio je Penebrejker, prenosi Mondo.