Žene koje svoju trudnoću drže u tajnosti uvek su očajne i same. Paniku osećaju posebno nekoliko dana pre samog porođaja.

"Znam za slučaj žene koja je iz očaja već htela da se baci s mosta, dok je jedna druga razmišljala o samoubistvu na autoputu - da jednostavno skoči pred neki automobil", rekao je za DW Gabriele Štangl.

Ona je pre 14 godina u bolnici "Valdefride" u Berlinu osnovala posebno odeljenje za anoniman porođaj. U sklopu njega, postavljen je i takozvani prozorčić za novorođenu decu kroz koji su majke svoje dete mogle položiti i ostaviti zauvek. U zagrejanoj unutrašnjosti prostorije se nalazio krevetac sa alarmom koji reaguje na težinu deteta. Njega bi čulo osoblje bolnice koje dete ubrzo odnosi u porodilište na dalju negu.

Ova mogućnost se mnogima godinama činila vrlo dobrom. Ona je pružala alternativu ženama koje iz raznih razloga nisu mogle, smele ili htele da zadrže dete. Istovremeno. prozorčići za novorođene činili su se. svakako. kao bolje rešenje od ostavljanja dece pred vratima crkvenih ustanova ili bolnica gde je postojala mogućnost da novorođenče niko ne primeti satima.

Prema mišljenju učiteljice i pastorke Gabriele Štangl, ovi prozorčići su u svakom slučaju davali kakav-takav izlaz majkama koje imaju velike probleme. U bolnici u kojoj radi, ona savetuje trudnice koje žele anonimni porođaj, povezuje ih sa lekarima i ustanovama za usvajanje dece.

"Pokušavam ženama da umanjim strahove, a da ih istovremeno ne prisiljavam ni na šta. Žene koje se nalaze u takvim situacijama ne možete prisiljavati ili ih drmusati dok vam ne odaju svoje ime", kaže ona.

Međutim, anonimni porođaji, kao i spomenuti prozorčić za bebe, do sada su u Nemačkoj postojali bez ikakve pravne osnove. Prema nemačkom zakonu, svako dete ima pravo da sazna svoje poreklo. Samim tim, alternativa s prozorčićima do sada se nalazila izvan zakona, budući da deca ovako nikada nisu mogla da saznaju identitet majke ili oca.

Organizacije poput “Terre des Hommes” ili “Nemački etički savet” tvrde da se na ovaj način i identitet deteta gubi u anonimnosti.

"To je prema zakonu zabranjeno. Ako donesete na svet dete, tada ste najkasnije tri dana nakon rođenja dužni da ga prijavite i navedete ime majke i oca", kaže Mihael Hojer, portparol pomenute humanitarne organizacije. Stoga njegova organizacija pozdravlja promene u zakonu i legalizaciju anonimnog porođaja.

Novi zakon dogovoren je pre godinu dana, ali je tek 1. maja stupio na snagu. Prema njemu, majke će ubuduće moći da rađaju sasvim anonimno, bez navođenja imena, prezimena ili adrese, i to u zvaničnim bolnicama ili porodilištima. Jedino što će one, ipak, morati da učine je da se pre porođaja prijave u neko od savetovališta.

"Trudnicama novi zakon garantuje anonimnost na najmanje 16 godina. Žena svoje podatke mora navesti samo osobama koje rade u savetovalištu za trudnice, a one su obavezne da čuvaju njihov identitet. Tek nakon 16 godina, dete ima pravo da sazna identitet svoje majke", stoji u jednom od saopštenja Saveznog ministarstva za porodicu. To je kompromis: porodilje isprva ostaju anonimne, ali dete nakon puberteta ipak ima pravo da sazna ko mu je biološka majka.

Međutim, Gabriele Štangl nije sigurna da će žene koje se nalaze u teškoj situaciji zaista koristiti ponudu anonimnog porođaja u bolnicama.

"Anonimnost je vrlo važna kada je reč o uspostavljanju prvog kontakta. Ali ako žena već od samog početka zna da će u jednom trenutku morati da oda svoj identitet najverovatnije mnoge neće uopšte hteti da dođu ni na savetovanje, a ni u bolnicu na porođaj", kaže Štangl.

Dodaje da je nešto pre razgovora za DW prisustvovala anonimnom porođaju nakon kojeg joj je dotična žena priznala da je u bolnicu došla samo zato što je znala da ne mora reći svoje ime. "Da sam ga morala odati, sigurno ne bih došla – rekla mi je ta žena", svedoči Štangl.

Drugi veliki nedostatak je detalj koji baš i nije detalj. Naime, u novom zakonu piše da žene koje anonimno rađaju svoje dete moraju dati na usvajanje. Na taj deo zakona posebno su kivni u Nemačkom udruženju babica.

"Uopšte ne mora da znači da žene koje žele da sačuvaju svoju anonimnost istovremeno ne žele ili nisu u stanju da brinu o svom detetu", kaže Katarina Ješke iz Udruženja babica.

"To važi za sve majke koje su recimo zbog nasilja u porodici pobegle u sigurne kuće. Drugim rečima, žene koje žele da zadrže dete, a svoje ime žele da otkriju samo osobi iz savetovališta – nisu uopšte uzete u obzir", dodaje.

Gabriele Štangl nastaviće sa organizovanjem potpuno anonimnih porođaja, čak i ako to nije u skladu sa zakonom. Razlog su, kaže, žene koje ne žele baš nikome da odaju identitet ili one koje žele da se porode anonimno i da ipak zadrže dete.

"Sećam se i danas kada je u bolnicu u kojoj sam radila došla jedna trudnica i zamolila za pomoć bez da ikome kaže svoje ime. Lekar ju je poslao kući rekavši da sa time ne želi da ima nikakve veze. To je bilo strašno. I tada sam se zaklela da nikada neću odbiti nijednu ženu koja plačući moli za pomoć."