Autori istraživanja, sprovedenog na 297 studenata univerziteta, starosti između 18 i 23 godine, tražili su od studenata da se prisete roditeljskog stila svoje majke a sebe ocene po pitanju koliko autonomije smatraju da imaju, koliko kompetentnosti, i kako se slažu sa drugim ljudima. Takođe su zamoljeni da ocene zadovoljstvo sopstvenim životom, koliko često se osećaju anksiozno, i da li pate od nekih simptoma depresije.

Rezultati su pokazali da previše roditeljske kontrole ima negativan uticaj na sve od gore navedenih faktora samo-evaluacije, tj. do smanjenog osećaja lične autonomije, kompetentnosti, zadovoljstva sopstvenim životom, povećane anksioznosti i prisutnih simptoma depresije.

Deca čiji se roditelji suviše angažuju, i na taj način kontrolišu skoro svaki njihov potez, imaju mnogo manje samopouzdanja u svoje sposobnosti jer su navikli da im roditelji sve ispravljaju, komentarišu ili obavljaju umesto njih. Ovakva deca izrastaju u nesrećne odrasle osobe, nesposobne za borbu sa izazovima koje život nosi, što govori i činjenica da učesnici ove studije nisu bili mališani već studenti sa fakulteta u ranim dvadesetim godinama. 

Autori ove studije upozoravaju roditelje da vode računa o količini kontrole koju imaju nad svojom decom i podsećaju da se kroz oduzimanje autonomije sabotira razvoj detetovih prirodnih sposobnosti.