Očevi i posle smrti?

U Australiji, jednoj ženi je garantovano da može da koristi spermu svog mrtvog muža u cilju veštačke oplodnje. U Izraelu je zabeležen slučaj ožalošćenih roditelja koji traže od suda odobrenje da iskorsite spermu svog mrtvog sina, kako bi dobili unuče.

U Kaliforniji je tromesečna trudnica začela dete sa mužem koji je već odavno mrtav. Pravila posmrtnog pravljenja dece se sada ne samo pišu, već se učestalo i preduzimaju.

Nije neobično da vojnici pre rizičnog pohoda zamrznu svoju spermu, kako bi osigurali svoje potomstvo u slučaju da im se nešto dogodi.

Takođe, pacijenti kojima je dijagnostikovan rak podvrgavaju se testovima za utvrđivanje plodnosti kako bi se osigurali da će postati roditelji. Ali šta se događa kada pacijenti umru?

“Stvaranje unučeta je dosta drugačije od stvaranja deteta. Zamislite dete koje pomisli: Moj tata je mrtav i nikad nije ni znao da ja postojim. To nas stavlja pred veliku etičku dilemu”, rekla je Tereza Erikson, pravni zastupnik trudnica u San Dijegu, komentarišući slučaj iz Izraela.

Njena klijentkinja je imala problem da dobije pristup muževljevoj spermi. Kalifornijski zakon obavezuje žene da začnu u periodu od najkasnije dve godine od smrti donatora, sa pretpostavkom da je on potpisao pristanak.

Eriksonova pokušava da obezbedi da se ime oca napiše na krštenici deteta.