Košarka u kolicima, za one koji se njome bave, način je života.

Ona je ljubav.

Ona je hobi.

Ona je posao.

Ona je put ka uspehu.

Da je ona sve to, najbolje zna Miljan Grujić, mladi košarkaš koji je sa timom oko svog vrata nanizao medalje. 

Ovaj sjajni momak rođen je 1993. godine, gde je živeo do svoje šeste godine. 

- Godine 2004. počeo sam da treniram košarku u KK Torlak. Igrao sam do svoje šesnaeste godine.

Jedan udes promenio mu je život iz korena. 

- Ozbiljne povrede zadobio sam u teškoj saobraćajnoj nesreći koju sam doživeo 2012. godine. Tada sam ostao invalid. U svet parasporta ušao sam 2014. godine, dve godine posle nesreće. Najpre sam počeo da se bavim plivanje, prvenstveno zbog oporavka. Tada su me primetili ljudi iz Sportskog Saveza osoba sa invaliditetom Beograd.

Tako je ušao u svet sporta, koji mu je promenio život iz korena...

- Dobio sam poziv da učestvujem na takmičenjima gde sam na opštinskom i državnom nivou uzimao prva i druga mesta. U međuvremenu sam dobijao poziv za bavljenje košarkom u kolicima, ali u tim trenucima to nisam mogao. Međutim 2015. godine sam otišao na prvi trening KKK Singidunum gde me atmosfera u ekipi i pozitivnost igrača privukla da im se pridružim i nastavim da treniram.

Da je pravi talenat, pokazuje to što je nagrađivan u svakom sportu kojim se bavio... 

- Pored nagrada u plivanju, nagradom smatram i poziv Reprezentacije Srbije na pripreme pred Evropsko prvenstvo 2015. godine, koje se održavalo u Lisabonu, a koji mi je stigao samo tri meseca od početka bavljenja košarkom u kolicima. Te pripreme su mi pomogle da se upoznam sa načinom rada same reprezenracije, ali i da odmerim snage sa kvalitetnim igračima.

- Tokom 2016. i 2017. godine sam nastupao za klub Bijeljinu i svojim nastupima sam se izborio za poziv u Reprezentaciju Srbije za Evropsko prvenstvo u Ceskoj, gde smo zauzeli 5.mesto.

- Nakon Evropskog prvenstva vraćam se u Singidunum gde u periodu od 2017. do 2019. nastupamo u Srpskoj, NLB ligi i međunarodnim turnirima i osvajamo zapažene rezultate. Usledio je poziv u Reprezanciju Srbije, za ispostaviće se istorijsko EP, kako za nas igrače, tako i za samu reprezentaciju jer smo po prvi put od osnivanja 2004. godine osvojili srebrnu medalju i plasirali se u viši rang. Trenutno nastupam sa svojim saigračem iz predhodnog kluba, Željkom Likićem za KKK "Zmaj" Gradačac i zadovoljan sam kako svojim tako i timskim rezultatom. Na polusezoni smo zauzeli 2.mesto u ligi, a 1.mesto u NLB grupi.

Svestan je da je put ka uspehu bio težak, ali za njega zna recept. 

- Smatram da je ključ svega istrajnost, upornost i na to da čovek bude sspreman na velika odricanja zarad nekog rezultata.

Bez podrške ništa ne bi bilo tako lako.

- Meni lično porodica mnogo pomaže. Medijski smo inače dosta ispraćeni, što je pomoglo da nam se dosta mladih OSI pridruži ili odluči da se bavi nekim od sportova.

- Što se tiče uslova, oni i dalje nisu na zavidnom nivou. Što se košarke tiče, kolica su najveći problem, jer moraju da ispunjavaju posebne standarde, i da budu po meri igrača, što inače za sve klubove predstavlja dodatni finansijski problem.

Miljan posle udesa sebi nije dozvolio da poklekne.

- Moj savet svim osobama sa invaliditetom jeste da treba da se oprobaju u nekom sportu. Meni je košarka donela mnogo srećnih trenutaka i razloga da budem ponosan na sebe. Takođe, ona je promenila moj društveni život i donela mi dosta poznanstava - zaključio je on. 


Foto: Promo