Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta se događa u telu kada jedemo kasno

Posezanje za hranom u kasnim satima je obično posledica stresa.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Veoma često, čini se, dolazimo u iskušenje da u kasnim večernjim satima posegnemo za vratima od frižidera i počastimo sebe ukusnom i ne baš tako zdravom večerom.

Posezanje za hranom u kasnim večernjim satima je posledica stresa, koji pokreće niz patoloških promena u organizmu.

Patološki procesi ometaju lučenje hormona koji regulišu osećaj gladi, ali i rad metabolizma. Kada se hormonalni balans poremeti, menja se bioritam celog organizma. Poremećajem lučenja kortizola i insulina, dolazi do smanjenog lučenja dva hormona sreće, dopamina i serotonina.

Odnos hormona gladi i sitosti, grelina i leptina, takođe se menja pod uticajem stresa. Ovaj hormonalni disbalans remeti san, ali i potrebe za hranom u kasnim večernjim satima, što na duže staze dovodi do poremećaja metabolizma i povećane gojaznosti.

Potreba za kasnim obrokom najčešće se javlja kod ženskih osoba, izloženih prevelikom stresu. Takođe, potreba za kasnim obrocima, može da se javi i kao posledica različitih dijeta, koje podrazumevaju izgladnjivanje tokom dana, usled čega je organizam izmoren i oseća potrebu za hranom u kasnim večernjim satima.

Nastavak teksta pročitajte na portalu Espreso.rs

Najnovije

Vesti

Porodica