Bezuspešna borba lekara: Nađa je treće dete u Srbiji koje je izgubilo bitku protiv malih boginja

Skoro dva meseca Nađa je bila priključena na aparate u Institutu za majku i dete. Bila je u komi, poput biljke je ležala u bolesničkom krevetu, okružena mašinama koje su disale umesto nje.

Zbog autoimune bolesti Nađa nije ni mogla da primi MMR vakcinu, niti je smela da dobije boginje. Zbog tuđe neodgovornosti one su sada dobile nju.

Kako je "Blic" već pisao, Nađa je poslednjih devet nedelja nepomično ležala na intenzivnoj nezi u novobeogradskom Institutu za majku i dete. Naime, kada je napunila godinu i po, ustanovljeno je da ima autoimunu bolest - poliglandularni sindrom tipa 1. Zato je Nađa spadala u onu grupu dece koja zbog svoje osnovne bolesti ne mogu da prime MMR vakcinu.

Njena majka Dragana Petrović tada je potresno pričala za "Blic":

- Odluka da Nađa ne može da primi MMR vakcinu nije bila naš hir, već odluka lekara. Nisam izmišljala alergiju na jaja, kašalj ili kijavicu da bi joj odlagala vakcinaciju u nedogled. A kada bi mi sada neko rekao da moram da biram između autizma i deteta koji leži kao biljka, verujete mi da bih izabrala ovo prvo. Tada bi Nađa bila ovde pored mene i bezbrižno se igrala i trčala.

Nađa je bila veselo dete, kao i svako drugo. Njena bolest je nije životno ugrožavala, ali je zbog nje morala često da boravi u bolnici. Tako je bilo i tog 4. januara, kada su Nađa i njena mama otišle u bolnicu u Kragujevcu na redovnu kontrolu. Analiza krvi je pokazala da joj je pao kalcijum i kako ne bi došlo do grčenja mišića ili gušenja, morala je da ostane u bolnici.

- Odmah smo smeštene u izolaciju, kao što smo svaki put i bile odvajane od druge dece. Narednog dana, sticajem okolnosti, Nađa je, ne znajući, imala kontakt sa detetom koje je u tom momentu imalo morbile, ali ne i simptome bolesti. Pošto je na odeljenju bila velika gužva, u sobu iz koje smo nas dve izlazile, ulazio je dečak sa morbilima. U tom trenutku niko nije znao da je on zarazan - objašnjavala nam je Dragana.

Nađi su se pogoršali parametri jetre i lekari odlučuju da je pošalju za Beograd u Instit za majku i dete. Pred sam polazak, Dragana slučajno u prolazu saznaje da je dečak, koga su na tren videle, osuo i da se sumnja na morbile.

- Lekari su se stvarno uzmenirili zbog te informacije upravo zbog Nađe. Niko nije razmišljao, pa ni ja o morbilima, jer do tada u Kragujevcu nismo imali obolele. Doktorka koja je Nađu lečila samo mi je rekla da se molimo da ih ona ne dobije - prisećala se Dragana.

Narednih nekoliko dana Nađa je bila dobro i ništa nije upućivalo da će se razboleti. Međutim, 12. januara, u popodnevnim satima dobija temperaturu. Dragana je, pričala je, odmah znala da su male boginje u pitanju. Pozvala je i bolnicu u Kragujevcu, gde joj je potvrđena sumnja. Dečak je imao morbile.

Od 12. do 22. januara Nađa se nije budila, niti je jela niti pila. U početku su i lekari mislili da je to normalan tok bolesti, međutim, njoj se stanje naglo pogoršalo. Počela je da se guši, da otiče, da joj curi krv iz nosa i usta. Brzo je prebačena na intenzivnu negu, gde su se naredna tri dana lekari borili za njen život. Tako je potrajalo sve do danas.