Dirljivo pismo profesorke iz Grocke ganulo celu Srbiju: Poštovana deco, vi koje smo danas ispratili...

Dani za gimnazijske maturante su odbrojani, a rastanak teško pada i profesorima koji pronalaze snage da svoje đake po poslednji put posavetuju i upute ih u dalje životne korake. Upravo takvu poruku đacima je ostavila profesorka srpskog jezika i književnosti u Srednjoj školi u Grockoj, Katarina Jovanović, pobravši mnoge simpatije korisnika Fejsbuka, ali i među svojim đacima kojima isto poručila na poslednjem zajedničkom času. Prenosimo poruku u celosti:

Vodiće vas te noge i gde treba i gde ne treba, da se ne lažemo, a sve to treba da biste postali ljudi - i putevi i malo stranputica. Sve će vam biti novo. Nečega ćete se plašiti (što ni za živu glavu ne biste priznali), nešto će vas mamiti. Neko će vas omamiti. Tog nekog za ruku i uskladite korak. U paru je lepše i lakše. Pametno birajte, jer jeste pametni. Lupite ponekad glavom o zid, jer tako mora. Zid će preživeti, a i vi , mali tvrdoglavci. Čuvajte sebe, za slučaj da tamo, u novim podstanarskim garsonjerama i studentskim sobama, nema ko da vas sačuva. U moru novih lica, ne zaboravite na ona stara. Stičite prijatelje, ali one stare, proverene, iz školske klupe i sa drugog kraja učionice čuvajte kao oči u glavi. Ne budite sami ni kada ste tužni, ni kada ste srećni. Grupne fotografije će u svakoj deceniji vredeti sve više. Ako nekad zaškripi, a život ne može bez toga, hrabro na dogovor sa problemom, nijedan neće imati živaca da vas savlada koliko vi imate klikera i šarma.

Pronaći ćete svoj kafić, svoju blejačku klupu, mesto u autobusu, mesto u čitaonici, svoju srodnu dušu. Putujte što više jer kad ako ne sad! Život je kratak, a planeta široka. Vrata su otvorena, život je pred vama. Svratite i do pozorišta, pogledajte nešto što do sada niste. Ne gledajte život samo preko ekrana jer ljudsko oko ima mnogo više piksela i boja. Život uživo! Buka sa stadiona i instrumental sa koncerta nisu isti preko zvučnika, kao u masi. Svaku fioku otvorite i zavirite, u nekoj ćete pronaći svoj skriveni talenat. Ne plašite se paučine, rampi, grešaka.

Neki su vam ukrali detinjstvo, suzili perspektivu i obezvredili pamet. Zemlja treba nove mladice, vi joj ne dajte da potone do kraja. Pojas za spasavanje je u vašim rukama. Branite je znanjem i lepim vaspitanjem, ambicijom i tradicijom.

Posle trubača i fontani, maturskog bala i oproštajnog slavlja, zbirke u ruke, pa da uskoro otvorite novo poglavlje i indeks. Uživajte u studentskim danima, jer jesu divni! Pravi šmekeri u sve to će uspešno udenuti i polaganje ispita. Sve može da se postigne. Setićete se Meše, Ive, Miloša, Isidore, Danila, Borislava, Ernesta, Fjodora, Albera, Vilijama, Lava i svih onih mudrih knjiga o kojima smo pričali i biće vam jasno "o čemu se tu radi". Ko je nad knjigom bio savijen, taj će uspravno i ispravno hodati. Kuda god stremili i vijugali, ne gubite cilj iz vida. Znate zašto idete tamo. Život teče, plivajte, svako svojim stilom, jer baš zbog toga što ste tako različiti ste toliko jedinstveni!

Srećno!"

Inače, i samoj profesorki maturantski dani nisu tako daleki - ima 29 godina, ali trenutno je samo zamena u ovoj školi i upravo se i sama rastaje sa svim đacima, jer se vratila na posao koleginica koju je menjala.