Stomatolozi upozoravaju roditelje: Evo do čega dovode greške i zablude o higijeni zuba kod dece

Prema pokazateljima Instituta za javno zdravlje "Batut" već godinama imamo nepovoljan trend kada je u pitanju odnos svih plombiranih i izvađenih zuba u dečijem uzrastu, pa je računica da na dva plombirana zuba ide jedno vađenje.

"Drastično je povećan broj dece koja imaju karijes mlečnih zuba. Razlozi za to su različiti, od toga da roditelji decu ne dovode na vreme kod stomatologa, već onda kada zub počne da boli ili misle da mlečni zubi nisu bitni i da ih ne treba popravljati. U tom predškolskom uzrastu umesto da deca imaju sve zdrave zube, mi moramo da ih vadimo, jer je nastupila najčešća komlikacija, gangrenozni karijes", objašnjava dr Svetlana Popović, dečiji stomatolog u Domu zdravlja Palilula.

U takvim situacijama, nastavlja stomatolog, nije moguće ostaviti pokvaren zub u vilici radi čuvanja prostora za stalni zub, jer po preporukama takvi zubi moraju da se vade da ne bi došlo do zametka stalnog zuba.

"Retko gde se sada radi "čuvar prostora", pa se često dešava da se zubi pomeraju i zatvore prostor za stalni zub. To je i razlog što 90 odsto dece ima neku ortodontnu nepravilnost", ističe dr Popović.

I kada su u pitanju školska deca, iako raste broj poseta stomatologu, situacija nije dobra. Po podacima Instituta "Batut", tokom 2015. godine skoro 472.000 školske dece je zbog karijesa plombiran zub, dok je kod njih 214.000 zub morao biti izvađen.

"Posmatrano pojedinačno, sanacija karijesa u jendoj poseti se blago smanjuje, a broj izvađenih zuba kontinuirano opada. Odnos izvađenih i plombiranih zuba u prethodnih pet godina uglavnom je bio ujednačen. Međutim, drastično je smanjen broj plombiranih zuba u 2014. godini, što je dovelo do pogoršanja, ta je tako odnos izvađenih i plombiranih zuba veoma nepovoljan za ovako mladu populaciju i zahteva značajno unapređenje", upozorenja je Instituta "Batut".

Loša higijena

Da bi zubi ostali zdravi ponekad nije dovoljno održavati samo dobru oralnu higijenu. To potvrđuje jedno od istraživanja koje je sproveo Institut za javno zdravlje "Batut", koje je pokazalo da stanovništvo ne poklanja mnogo pažnje oralnoj higijeni.

Primećeno je da postoji niz zabluda - zubi ne predstavljaju neki značajan organ u našem organizmu, zdravlje usta i zuba ne utiče na opšte zdravlje, a da četkica može da traje neograničeno dugo. To je sve uticalo na pojavu velikog broja bezubosti kod stanovništva u četvrtoj i petoj deceniji života.

Foto: Shutterstock

Kada bi deca trebala da peru zube?

Zato stomatolozi savetuju da zube treba prati nakon svakog obroka, a najmanje dva puta dnevno, posle doručka i pre odlaska na spavanje. Vrlo je važno znati da se zubi ne smeju prati neposredno posle jela. U tom razdoblju, usled povišene kiselosti, zubna gleđ je posebno osetljiva, pa se zbog čišćenja četkicom za zube može oštetiti, posebno nakon konzumiranja jela koja sadrže šećer ili kiselinu. Posle jela sa pranjem zuba treba pričekati najmanje 30 minuta.

Za pranje zuba, kako savetuju stomatolozi, treba izabrati četkicu od veštačkih vlakana koja se, za razliku od prirodnih, lako održavaju i brzo suše i nisu podložna razvoju bakterija.

Kako bi se sprečilo oštećivanje gleđi, zubnog mesa i dosegnuli svi zubi, drška mora dobro ležati u ruci, a glava četkice mora biti što manja, zaobljenog oblika ili još bolje okrugla. Nakon upotrebe, četkicu za zube treba temeljno oprati i dobro osušiti, a svakih šest do osam nedelja obavezno je zameniti novom.

Kada je reč o pasti za zube, stručnjaci preporučuju one koje sadrže fluor, koji jača i štiti zube. Pranje zuba treba da traje oko tri minuta. Četkicom treba što strpljivije i temeljitije, u malim kružnim pokretima od zubnog mesa prema zubu, najpre obuhvatiti spoljnu, zatim unutrašnju površinu.

Kako ishrana utiče na kvarenje zuba?

Bez sumnje, zdravlje zuba mnogo zavisi od načina ishrane, a njihov glavni neprijatelj je šećer. On posebno pogoduje porastu štetnih bakterija. Da bi se sačuvali zdravi i lepi zubi, treba menjati navike vezane za stakiše.

Prvenstveno, prisutnost šećera u hrani treba svesti na razumnu meru. Mnogo je bolje jesti slatko jednom dnevno, i to u kombinaciji s jednim od glavnih obroka, nego više puta na dan. Posebno treba izbegavati slatkiše poput čokolade, lizalica, karamela, bombona i običnih guma za žvakanje, jer što su slađi, lepljiviji, to je veća opasnost od kvarenja zuba.

Najbolje je da se posle nečeg slatkog pojede neka od namirnica koja prirodno čisti zube, na primer jabuka ili šargarepa. Sirovo voće ili povrće zahteva čvršće, snažnije i duže žvakanje, koje samo po sebi pridonosi boljem čišćenju usne šupljine i tako smanjuje rizik od kvarenja zuba.