Roditelji 25 godina čekali na potomstvo: Bog nam je poslao malog anđelka i hvala mu na tome!

Porodica Paver od života nikada nije tražila previše. Nakon rata, Stjepan je skinuo uniformu, vratio se u rodno selo, gde je živeo sa suprugom Ružicom i majkom Mandom. Kao i svaki mladi par, on i Ružica su želeli prinovu, dečji smeh u kući i odjek malih koraka na uskom seoskom putu. Međutim, nije išlo, nešto nije bilo u redu. Krenuli su na lečenje, od jednog do drugog lekara, priseća se Stjepan Paver.

Stjepan na to dodaje: “Znate kako to ide, kad je donela taj test za trudnoću, čujte, mi smo već tih testova obavili niz, svaki test padneš u neku depresiju i opet od početka. I sad kad je ona to donela, ja sam skoro pao s kreveta, nema više spavanja do jutra. Šta reći, Bogu hvala i svim doktorima opšte bolnice nova Gradiška, sestrama, svima, vama.”

Presrećna je i baka Manda Paver, koja već 56 godina živi u Pavlovcima, gde se doselila iz Drenovaca.

"Deda je umro pre godinu dana, sad imam samo njih dvoje i hvala Bogu dragome, tako se desilo, toliko mi je drago da sam to doživela. Da je moj deda živ, on bi bio presrećan. On je samo kljuckao sa svojim štapom po avliji, i govorio 'Bože da mi je da ima nešto tu da hoda po avliji, da vidim dok sam živ'. Imam ja unučad u Zagrebu, Lauru i Lovru, sad će mi doći za svinjokolj i obožavam ih, al’ ovo mi je u kući, i tako sam srećna da ne mogu nikome reći." 

Da priča bude još interesantnija, mala Marija je prva rođena beba u selu Pavlovci nakon 17 godina.

"Pre 17 godina je zadnje dete rođeno, ali su oni otišli, to je tako. Premda škola nije daleko, da je bilo asfalta, možda ne bi. Ima još jedan mladić koji studira u Zagrebu, a ima i par momaka koji bi mogli da se žene, ali znate kako je, cure neće na selo. Ne krivim samo njih, možda smo i mi muški krivi, a možda i bude nekih promena."

Ružica i Stjepan žive od poljoprivrede i voleli bi da i njihova ćerkica ostane na selu, međutim, tu sad daleku odluku ipak će prepustiti njoj.