Kada sin lekara upiše Medicinski fakultet, a ćerka advokata Pravni fakultet, često se može čuti: „Lako je njemu, guraju ga roditelji”, iako jer reč o detetu koje je odraslo u određenoj atmosferi I razvijalo svoj talenat. Tako će dete glumca, koje je čitavo svoje detinjstvo provelo trčkarajući po pozorištu i družeći se s velikim umetnicima, prirodno, zavoleti ovaj poziv, ali će svaki njegov uspeh biti dočekan komentarom da je reč o maminom ili tatinom sinu koji je imao “zaleđinu”.

Kako ističe sociolog kulture Ratko Božović, reč je o diskriminaciji, jer talentovano dete često na taj način “ispašta” zbog uspeha svojih roditelja.

“Zašto bi to bila smetnja? To treba da bude prednost”, rekao je Božović za Tanjug i dodao da nije beznačajno ukoliko je dete iz porodice naučnika i samo se bavi time, pošto upravo ta činjenica opredeljuje njegovu orijentaciju.

“"Dete roditelja koji se bave nekom interesantnom profesijom može biti od malih nogu 'začarano' vrstom razgovora koji se vode u kući, ljudima koji tu dolaze, naročito ako su roditelji realizovani, uspešni i zadovoljni svojim poslom”, pojasnila je psihološkinja  i direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu Leposava Kron.

Ona je podsetila da je negativnih komentara na račun uspeha dece uspešnijih ljudi uvek bilo i da će ih uvekk biti i da predstavljaju znak podsvesnog osećanja manje vrednosti, slabosti, frustracije i inferiornosti.