Izvor: Tanjug

U beogradskim domovima zdravlja nema dovoljno aparata za ultrazvučno obavljanje pregleda kukova kod beba, pa se pacijenti upućuju u druge zdravstvene ustanove, gde su velike gužve.

U Institutu za majku i dete rade se snimanja na ultrazvuku koji je star oko 15 godina. U toj ustanovi, dnevno se pregleda oko 30 dece, a na godišnjem novou više od 5 000. Dodatni problem je što se na Institutu obavlja više pregleda nego što je predviđeno, jer bi Institut trebao da bude mesto gde se pregledaju samo bebe kod kojih su lekari u domovima zdravlja utvrdili povećan rizik od poremećaja kuka.
Za utvrđivanje rizika u obzir se uzima porodična anamneza, rizičan porođaj, da li je žena porođena carskim rezom, da li je beba bila okrenuta karlično.

U Tiršovoj se ne rade skrining pregledi zbog nedostatka kapaciteta, a ukoliko pedijatar u domu zdravlja proceni da je potrebno, beba se upućuje na dalje lečenje u tu ustanovu.

Kada su u pitanju domovi zdravlja, u većim ustanovama, kao što su Doma zdravlja Vračar i Dom zdravlja Stari Grad, moguće je obaviti takav pregled. U Domu zdravlja Vračar su svi termini u junu popunjeni, a u Starom Gradu navode da nemaju problem sa organizacijom i da stižu da pregledaju sve bebe za koje su zakazani pregledi.


Prema podacima Ministarstva zdravlja, utvrđeno da se detetu prvi put pregled na displaziju sa ultrazvučnim pregledom obavlja u trećem mesecu života.

Prvi pregled kukova je veoma važan, jer se tada gleda struktura kuka, kostiju i tkiva, i veće su šanse da se na vreme poremećaji uoče i leče. Kasniji pregledi obavljaju se po potrebi, u skladu sa medicinskim izveštajem izabranog lekara, a ukoliko se proceni da je neophodno, pacijent se upućuje na sekundarni, odnosno tercijarni nivo zdravstvene zaštite.