Izvor: Novosti

Kada namernik uđe u Ulicu Visokog Stevana, često počne da se preslišava da možda nije pod uticajem alkohola, jer pri pogledu na prolaznike često vidi „duplo". A kada mu se objasni da su se, na primer, na celoj desnoj, parnoj strani ulice rađali blizanci, tek onda ostaje bez teksta.
U Visokog Stevana 2. žive tridesetrogodišnji Milan i Marko Stojanović, u kući broj 4 do udaje su živele Ljiljana i Lidija Dimitrijević... U „šestici" su bitisali Predrag i Nenad Nikolić, rođeni 1954. Na kraju ove poznate ulice, u kući broj 8, rođeni su braća Petrović, blizanci poznati po nadimcima Crnja i sada pokojni Belja.

A preko puta žive sedamnaestogodišnji Marko i Žarko Nikolić, malo dalje su Dušan i Nikola (30) Anđelković, pa Vladimir i Danilo (12), Jelena i Dušan (46)...
Braća

Anđelković, koji završavaju studije arhitekture u Nišu, jednojajčani su blizanci, što se odmah zapaža, jer liče ka jaje jajetu.
- Jedna devojka se zaljubila u mog brata Dušana, pa joj je zakazao sastanak - priča nam najsmejani Nikola Anđelković. - A onda sam se pojavio u dogovoreno vreme na tom mestu. Devojka nije ništa primetila, ali smo joj kasnije rekli da je to bila šala. Kao srednjoškolci, ponekad smo znali da odgovaramo iz različitih predmeta pred profesorima jedan umesto drugog.
Život s blizancima često nije nimalo lak. Mirjana Nikolić, supruga jednog od blizanaca iz ove ulice konstatuje da oni najviše vole da zbijaju šale na osnovu svoje sličnosti. Veli i da ima ima dosta interesantnih priča o zabunama, koje je stvarala identičnost njenog muža Predraga i devera Nenada.
- Od samog početka je bilo zabune, jer su moji rođaci čestitali deveru sklapanje braka sa mnom, dok se moj suprug samo smejao, ne trudeći se da objasni „zamenu" - priča Mirjana. - Čak su i Nenadova deca stalno oslovljavala mog supruga Predraga sa tata.

U ovoj ulici žive i braća Nikolić - Marko i Žarko, koji objašnjavaju da zbog njih ipak nije do sada dolazilo do nekih zabuna, jer se likom razlikuju.
- Oni su kao dva sveta, čak i ne razmišljaju kao jedan - veli njihova majka Biljana, koja potvrđuje da je doprinos „hibridnosti" blizanaca dala zbog genetike, jer je i njena baba imala sina i ćerku, blizance.
Marko i Žarko pohađaju i različite škole. A jednoj nastavnici u osnovnoj školi dugo je trebalo da shvati da su njih dvojica braća i to blizanci.

GENETIKA
- Kod nas je čista genetika bila presudna za blizance - priča Olivera Anđelković, majka Dušana i Nikole. - Moja baba je dva puta bliznila i imala sedmoro dece. A ja sam 1978. godine najpre rodila sina Vladimira, pa potom blizance.

VODA I BOMBA
- Neki u šali kao razlog velikog broja blizanaca pominju uticaj podzemnih voda, a stariji se prisećaju da je ovde pala bomba u Drugom svetskom ratu - priča Nikola Anđelković. - Ipak, smatram da je u pitanju puka slučajnost.