Izvor: Novosti

Pažljivo planiranje i pravilan izbor mesta za odmor od izuzetne je važnosti za sve, a posebno za deo populacije koja ima zdravstvenih tegoba ili živi sa nekom od hroničnih bolesti. U svakom slučaju, svi bi trebalo da planiraju odmor u zavisnosti od godina. Planiranje podrazumeva i pripremu neophodnih dokumenata, lekova, pribora za higijenu... U ovakvim aktivnostima treba da učestvuje svaki član porodice, a kada je reč o izboru destinacije, predlog treba da daju svi, a izaberu onu za koju je najviše članova zainteresovano.
- Bez obzira na prirodu bolesti, svi bi trebalo svoj odmor da planiraju u prirodi. Jedino se postavlja pitanje kome odgovara more, a kome planina, mada nikako ne bi trebalo zaboraviti na seoski turizam i jezera. Za zdravu populaciju i nije toliko važno gde će na odmor da otputuju. Ako je reč o porodici, jedini uslov je da dete nema bronhijalnu astmu ili neki drugi vid respiratorne bolesti. Bitno je naravno, da nema ni srčanu manu. Ako se radi o takvoj deci, onda je konsultacija o njihovom odlasku na letovanje sa pedijatrom neophodna. U svakom slučaju, planina sa nižom nadmorskom visinom, bila bi pravi izbor.


A za odrasle osobe sa srčanim tegobama?
- Planinu sa nadmorskom visinom do 1.000 metara mogu da koriste i srčani bolesnici, kada su duže vreme u stabilnoj formi. To znači da, recimo, nemaju anginozne tegobe, a pod uslovom da se što više odmaraju. Njima se preporučuju lagane šetnje, ali ne i penjanje uzbrdo ili osvajanje vrhova. Veća nadmorska visina traži zdravije osobe, jer je vazduh razređeniji. Penjanje uz brdo traži više kiseonika, a kada neko nema dovoljno kondicije dolazi do lakšeg zamaranja. Kod srčanih bolesnika pogotovo.PageBreak

Da li srčani bolesnici mogu da idu na more?
- Srčani bolesnici mogu da idu na more, uz uslov da izbegavaju najtopliji deo dana. To znači da na plažu mogu da izlaze pre 10.00 i posle 17.00. Plivanje je takođe dozvoljeno, ali kratkotrajno. I nikako u susret talasima i udaljavanjem od obale, već paralelno sa njom. Šetnja pored mora u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim časovima predstavlja pravo okrepljenje za osobe sa srčanim tegobama. Preporučuje se i boravak u borovoj šumi, ukoliko je ima, ali i boravak na terasi pod suncobranom. U suštini, važan je svaki kontakt sa prirodom, vazduhom, mirisima iz nje. Međutim, koliko god da se dobro osećaju, srčani bolesnici nijednog trenutka ne smeju da zaborave kontrolu svog krvnog pritiska, gde god da se nalaze.


Kome se preporučuju planine i banje?
- Kod nas Divčibare nazivaju vazdušnom banjom, pa oni koji imaju problema sa disanjem svoj odmor mogu da provedu tamo, kao i u Sokobanji. U Nišku banju treba da idu srčani bolesnici, jer im odgovara klima, a u njoj rade i odgovarajući stručnjaci. Banja Koviljača i Vrdnik takođe može da bude dobar izbor. Važno je samo da prilikom dolaska niko od njih ne vozi automobil ako koriste lično prevozno sredstvo, jer za srčane bolesnike to nije preporučljivo. U suštini treba biti realan u odnosu na godine i zdravstveno stanje kod izbora prevoznog sredstva.


A ako se neko, ipak, odluči za putovanje sopstvenim automobilom?
- Ako se neko i odluči da putuje u sopstvenom aranžmanu, u kolima obavezno treba da ima klimu, set za prvu pomoć i prsluke, uz druge prateće obavezne sadržaje. I obavezno češće da odmara. S druge strane, avion kao prevozno sredstvo ne preporučuje se osobama sa operacijama na srcu, pejsmejkerom, čestom anginom pektoris, bronhijalnom astmom.


Kome još prijaju planine i banje?

- Anemičnim osobama, primera radi, odgovara boravak na Zlatiboru. Psihijatrijskim bolesnicima odgovara Gornja Trepča i Sokobanja, ali i more. Miris četinara i mediteranska klima pravi su melem za njih, iako su uglavnom prikovani za kuću. A trebalo bi da se dešava upravo suprotno, jer je šetnja u prirodi, plivanje i sportovi za njih pravi vid terapije. Reumatičarima takođe prija more, a od banja Niška, Banja Koviljača, Gornja Trepča, Sijarinska, Ribarska, Vrdnik. U Gornju Trepču, Ribarsku i banju Vrdnik treba na odmor da idu i neurološki pacijenti, dok je za osobe sa ginekološkim problemima pravi izbor Banja Koviljača, Vrdnik i Sijarinska banja. Bubrežnim bolesnicima preporučuje se Pribojska i Sijarinska banja, dok je za astmatičare, osobe sa bronhijalnom astmom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća i alergijama idealan boravak na moru. Ljudi koji imaju problema sa štitnom žlezdom trebalo bi da se odmaraju na Zlatiboru i u Sokobanji.PageBreak

A seoski turizam?

- Seoski turizam odgovara svima zbog čistog vazduha, dosta kiseonika, nezagađene atmosfere, domaće hrane. Šetnja u prirodi, domaći čajevi, cvetne poljane i zelena oaza, uz okrepljujuću tišinu, predstavljaju pravu antistres terapiju. Međutim, dužina odmora zavisi od zdravstvenog stanja pojedinca. Deset dana za svakoga malo je, dve nedelje dovoljne su za adaptaciju organizma u novom ambijentu, dok su tek tri sedmice optimalne za potpuni odmor.

Higijena, hrana, osveženje
Ako se biraju destinacije za odmor, mora se voditi računa da mesto u koje se odlazi, bude dobro snabdeveno vodom. Ovo je posebno važno za decu, ukoliko se šalju sa vaspitačima na odmor. Po pravilu, svako dečje odmaralište moralo bi pored vaspitača da ima i lekara, koji će najbolje pomoći ukoliko se pojavi neka, najčešće crevna infekcija. A za put, roditelji treba da im pripreme dovoljne količine čaja, negaziranih sokova i hranu, koja će lako da izdrži visoke temperature. Povrće i voće koje se pakuje mora biti dobro oprano. Sladoledi, razni kremovi, jaja, ćevapi i drugi proizvodi od mlevenog mesa ne dolaze u obzir, jer se lako kvare.
Bez obzira na to da li je reč o deci, ili odraslim putnicima, svako bi trebalo da ima kod sebe i tečnost za rehidraciju, koja se kupuje u apotekama, kao i tablete protiv mučnine i povraćanja. Ukoliko do povraćanja dođe, treba u razmaku od najduže deset minuta uzimati po jednu supenu kašiku tečnosti za rehidraciju, kako bi se nadoknadio gubitak elektrolita i tečnosti iz organizma.
Ako je reč o dužim putovanjima, treba koristiti vodu proverenog kvaliteta, i po mogućstvu mineralne sa malim količinama ugljen- dioksida. Besprekorna higijena ruku takođe je veoma važna, naročito kada je reč o deci. Oni bi obavezno kod sebe trebalo da imaju peškirić i sapun, da mogu na prigodnom mestu da operu ruke, a zatim ih dezinfikuju vlažnim maramicama.


Besprekoran auto i vozač!
Ako na godišnji odmor idete svojim kolima, rizici su najveći. Zato, pre putovanja, auto mora biti dobro servisiran, a vozač mora obavezno da proveri da li je u njemu, između ostalih stvari, i kutija prve pomoći. Pre sedanja za volan vozač mora da bude odmoran, a ne da odmah posle posla krene na put. Ako je hroničan bolesnik ne bi smeo da pije lekove koji smanjuju pažnju i koncentraciju, a prvenstveno ne one, koji na sebi imaju ucrtan znak trougla. Ne sme da preteruje sa hranom, a treba da pije vodu i osvežavajuća pića. Ali, ne previše jer se tada maskira zamor. Ako umor oseti, treba da stane i odmori se. Vozač mora biti i potpuno trezan, jer alkohol u sadejstvu sa zamorom nosi šest puta veći rizik od mogućeg saobraćajnog udesa.

Putna apoteka
Priručna apoteka automobila mora obavezno da sadrži prvi zavoj, pakovanje sterilne gaze, sredstva protiv sunčevog zračenja, sa najvećim faktorom zaštite, kao i sredstva protiv mogućih opekotina.
Od lekova, obavezno „Bajerov“ „aspirin“, nekoliko pakovanja C vitamina, jedno pakovanje rastvora za rehidraciju, eventualno „baktrim“ za stomačne tegobe, koji bi trebalo uzimati po uputstvu, pakovanje medicinskog alkohola, kao i sredstvo protiv ujeda komaraca.


Oprez sa sunčanjem
Ultravioletni zraci mogu dovesti do pada imuniteta i pojave raka kože, ukoliko se ljudi preterano izlažu sunčanju. Ove opasnosti povećane su boravkom kraj vode, jer vodene površine reflektuju zrake sunca i prema kupačima i prema onima koji se sunčaju.
Zato je najbezbednije početi sunčanje u jutarnjim i večernjim satima u trajanju od 10 minuta, s tim što se vreme sunčanja svakodnevno uvećava za pet minuta. Pre svakog sunčanja, kožu tela i glave obavezno namazati zaštitnim kremama. Prilikom sunčanja posebno oprezne moraju biti osobe sklone crvenilu kože i opekotinama, kao i osobe sa mladežima.