Neke trudnice imaju posebnu želju za određenom hranom, neke su trapavije, neke gube pamćenje ili četo menjaju raspoloženje.Naučnici sada konačno imaju objašnjenje zašto ženski mozak u trudnoći ima drugačije "postavke" i zašto se naziva "drugim stanjem".
Menjaju se želje vezane uz hranu
Nedavno istraživanje pokazuje da se u raznim fazama trudnoće menjaju želje vezane za hranu. Dok su gorke i namirnice jakog ukusa odbojne u prvom tromesečju, želja za slanom i kiselom hranom pojačava se u drugom i trećem tromesečju. Nije u potpunosti jasno zašto se željeni ukusi tokom trudnoće menjaju, ali se pretpostavlja da telo traži slaniju hranu poput čipsa jer je bogata natrijem koji je potreban kako bi se nadoknadio veći volumen krvi (do čak 50 posto više) koji kruži kroz telo.
Nespretnost zbog opuštanja zglobova
U prvim nedeljama trudnoće, ubrzano raste nivo hormona relaksina koji opušta zglobove, ligamente i mišiće. To je posebno korisno kod rastezanja karlice tokom porođaja. Veruje se da opuštanje zglobova zbog relaksina doprinosi labavijem stisku. Tokom zadnjih meseci trudnoće, stomak raste i centar ravnoteže se pomiče prema gore. Nervni impulsi vezani za držanje tela, uključujući i ravnotežu i orijentaciju, menjaju se tokom trudnoće pa zato dolazi do saplitanja i padanja.
Promene raspoloženja normalna su pojava
Nakon začeća, nivo estrogena i progesterona ubrzano raste, a ova dva hormona nastaju i u posteljici. Poznato je da imaju snažno delovanje na funkcionisanje mozga. Estrogen je povezan s povećanjem dopamina i serotonina u regijama mozga važnim za regulaciju emocija, ponašanja i raspoloženja.
Do šeste nedelje trudnoće, njegov nivo je čak oko tri puta veći nego u vrhu menstrualnog ciklusa koji isto obeležavaju promene raspoloženja. Osim hormonskih promena, lošem osećaju u trudnoći doprinose i fizički stres, bol, umor i promene u metabolizmu. Nestabilnost na nogama, ali i u glavi, promene su koje sve buduće majke prolaze u očekivanju svoje bebe.
(Yumama)