Mali organ koji proizvodi važne hormone za ljudski metabolizam, štitasta žlezda, snažno utiče i na žensku plodnost i na razvoj trudnoće. Ipak, majke često nisu svesne brojnih negativnih posledica nepravilnog rada štitne žlezde. Upravo zbog toga treba ih edukovati i informisati kako bi se zaštitilo njihovo zdravlje, kao i pravilan razvoj ploda tokom trudnoće, upozoravaju stručnjaci.
Trudnice i parovi kod kojih postoje problemi sa plodnošću treba da razgovaraju sa lekarom i obave jednostavnu krvnu analizu hormona štitne žlezde. Čak i najmanji poremećaj funkcije treba da bude lečen prikladnom terapijom, jer štitna žlezda ima veliku ulogu u ženskoj reprodukciji i plodnosti.
Iako su među najčešćim u svetu, bolesti štitne žlezde takođe su i među najređe prepoznatim oboljenjima. Procenjuje se da u svetu više od 300 miliona ljudi pati od smanjene aktivnosti štitne žlezde, međutim samo 20 posto njih se leči. Mnoge žene nisu svesne da se problemi sa štitnom žlezdom mogu negativno odraziti na njihovu trudnoću i plod. Vrlo je važno da buduće majke kontrolišu štitnu žlezdu u ranoj fazi trudnoće, jer nelečena bolest povećava rizik od zastoja razvoja ploda, kao i rizik od preuranjenog porođaja.
Kontrola štitne žlezde posebno je važna i u razdoblju prve postporođajne godine, s obzirom na to da neke žene razviju takozvanu postporođajnu hipotireozu (PPT) čiji su simptomi slični simptomima postporođajne depresije, kao što su umor, tuga i otežano gubljenje težine. Ti simptomi su najčešće prolazni i nisu zabrinjavajući, ali se preporučuje da se testiraju hormoni pre uzimanja antidepresiva. Ako se taj poremećaj zadrži i do poslednjih nekoliko meseci pre porođaja, preporučuje se uzimanje hormonalne terapija za lečenje hipotireoze.
Najvažniji simptomi hipotireoze (smanjenog rada štitne žlezde) u trudnoći su umor, depresija, bol u mišićima, zaboravnost, intolerancija na hladnoću, a najvažniji simptomi hipertireoze (povećanog rada štitne žlezde) su gubitak težine, anksioznost, ubrzan rad i lupanje srca, tremor ruku i karakterističan ukočen pogled.
U slučaju pojave navedenih simptoma treba što pre posetiti lekara radi dalje obrade i postavljanja tačne dijagnoze. Kad je reč o hipotireozi, lečenje se sprovodi zamenskom terapijom hormona štitne žlezde. Trudnice sa poznatom hipotireozom treba u trudnoći često da odlaze na preglede radi utvrđivanja primerene doze leka.
U slučaju blažeg oblika hipertireoze, trudnice se obično samo češće kontrolišu, a lečenje u težoj formi sprovodi se antitiroidnom medikacijom ili hirurškim odstranjivanjem dela štitne žlezde (bez primene radioaktivnog joda).
Štitna žlezda ima i vrlo važnu ulogu u detetovom rastu i u razvoju njegovih neuropsiholoških osobina.
Upravo zbog toga, u slučaju izostanka ili neprimerenog lečenja, disfunkcija štitne može imati teške posledice na fizički i psihički razvoj deteta.
Deca mogu biti rođena sa manje funkcionalnom štitnom žlezdom ili se disfunkcija može razviti zbog premalog unosa joda u organizam, zbog autoimune bolesti (na primer Hašimotovog tireoiditisa ili Gravesove bolesti) ili povrede štitne žlezde. Problemi su često i nasledni, pa treba obratiti pažnju na detetov razvoj i u slučaju poremećenog rada što ranije započeti sa terapijom.
Najčešći simptomi hipotireze kod dece su produžena žutica kod novorođenčadi, usporen rast kostiju i zuba, problemi sa učenjem, zakasneli pubertet, a najčešći simptomi hipertireoze su promene u ponašanju i uspehu u školi, nesanica, nemir i iritabilnost. Ako je detetu dijagnostikovan poremećaj rada štitnjače, treba napraviti jednostavnu analizu, kontinuirano, svakih tri do šest meseci provjeravati nivo hormona štitne žlezde i TSH u krvi.
Yumama/roditelji.hr