Upomoć! Trudna sam i nespretna!

Mnoge trudnice, nezavisno od fizičke kondicije, primećuju da im se nezgode događaju sve češće, da prestaju da budu tek puka slučajnost. Trudnoća je puna iznenađenja, a manjak spretnosti je upravo jedno od njih. Nespretnost se posebno pojačava u trećem tromesečju, mada ponekad potraje i nakon porođaja!

Činjenica je da se, malo-pomalo, telo u trudnoći menja. Povećava se telesna masa, a sa rastom ploda i materica. Stomak je sve zaobljeniji i sve više "štrči". Sve to utiče na centar za ravnotežu, koji se postepeno premešta prema napred. Kada više ne može da vidi svoja stopala, hodanje postaje sve teže i nezgrapnije. Situaciju može dodatno da oteža osećaj gubitka snage, kao i oticanje nogu, posebno stopala.

Opuštaju se zglobovi

Doprinos daju i hormoni trudnoće, koji svojim delovanjem opuštaju prste, palčeve, kolena i druge zglobove. Zato ne čudi što trudnice osećaju manjak snage i slabost u šakama, često ne uspevajući da čvrsto uhvate predmete. Neke trudnice osećaju trnjenje i bolove u prstima - kao rezultat dodatnog pritiska koji nakupljena voda u telu vrši na nerve u šakama.

Sindrom karpalnog tunela je vrlo česta pojava u trudnoći (manifestuje se trncima u palcu, kažiprstu, srednjem prstu i donjem delu malog prsta, bolovima koji su naročito izraženi noću, osećajem nespretnosti, ponekad slabosti u šaci), ali uglavnom nestaje ubrzo nakon porođaja.

Preusmerava se pažnja

Umor koji trudnica oseća, ali i zabrinutost zbog nastalih promena, kao i onih koje tek slede - uzimaju svoj danak.

Ako imate utisak da vas telo više ne sluša, uzrok je njegova zaokupljenost drugim stvarima. Malo biće u vašem stomaku, koje je u punom zamahu rasta i razvoja, crpi vam energiju, zbog čega možete da postanete još umorniji, a time i manje pažljivi. Vaše misli su negde drugde, pažnju vam odvlači razmišljanje o budućem životu sa bebom, pa se tako smanjuje sposobnost kontrolisanja koraka i povećava opasnost od saplitanja i pada.

Beba je bezbedna u vašem stomaku

Osim što vas nekoordinisani pokreti ljute, ili vam stvaraju određene neugodnosti, najveću zabrinutost izaziva bojazan za sigurnost bebe. Trudnice su često zabrinute da će povrediti bebu ako padnu, a ponekad se javlja i strah od kretanja, što izaziva dodatni stres. U stvarnosti, situacija nije tako ozbiljna.

Priroda se pobrinula da beba u maminom stomaku raste sigurno i vrlo udobno. Plodove ovojnice i voda štite bebu od spoljnih udaraca, povreda i buke, pa blaži udarci i pritisak na majčin stomak ne mogu da ozlede plod. Dodatnu zaštitu pruža i mišićava materica, koja deluje poput sigurnosnog pojasa usred trbušne šupljine, sastavljene od mišića i kostiju. Zahvaljujući svim tim "oblogama", saplitanje i padovi, iako mogu da "uzdrmaju" bebu, ne mogu tako lako da je povrede. Ipak, ako trudnica pretrpi nezgodan pad, obavezno treba da poseti lekara, jer će samo tako da se uveri da je sve u redu, a time i umiri.

Koje mere treba preduzeti kako bi se zaštitili i kada je potrebno da posetite lekara, saznajte na sledećoj strani...PageBreak

Mere opreza...

... u kući
S obzirom da ne postoji način poboljšanja ovog stanja, odnosno ublažavanja nespretnosti, nužan je oprez, a velika pomoć je već i sama svesnost trudnice o vlastitoj nespretnosti.

Trudnoća je, inače, idealan period da slušate svoje telo i malo "usporite", jer ništa nije vredno mogućih povreda ili pretrpljenog stresa. Pojačajte oprez kada se krećete po klizavim površinama, posebno pri ulasku u kadu ili pod tuš. Kod kuće obuvajte papuče sa gumenim đonom, nikako nemojte da hodate samo u čarapama - to je zabranjeno. Važno je i da tepisi dobro prianjaju uz pod, kao i da se privremeno "oslobodite" svih predmeta o koje biste mogli da se spotaknete. Posebno se ne preporučuje penjanje na stolicu ili merdevine, nezavisno od toga koliko hitno treba da nešto dohvatite. Zbog oslabljene funkcije prstiju, predmeti mogu lako da vam iskliznu iz ruku i dovedu do neželjenog ishoda. Zato radije ostavite kristalne čaše na polici, a rukovanje posuđem prepustite partneru.

... napolju
Kada izlazite iz kuće, izbegavajte često penjanje uz stepenice, i uvek koristite rukohvat, tamo gde ga ima. Ukoliko nemate za šta da se uhvatite (na primer, u bioskopu) - zamolite nekog da vam pruži ruku kao oslonac. Takođe bi trebalo da izbegavate kretanje kroz gužvu. Budući da ste svesni svoje nespretnosti, izbegavajte kupovinu u prepunim tržnim centrima vikendom, ili plesni podijum tokom večernjih izlazaka, ali i sportove tokom kojih biste mogli da padnete - poput tenisa, bržeg trčanja ili jahanja.

Da biste bili stabilniji, ostavite cipele sa visokim potpeticama za neko drugo vreme. Nosite prigodnu, stabilnu obuću, u kojoj možete da hodate i na vlažnim, zaleđenim, ili neravnim površinama. Ne nosite teret koji bi mogao da poveća vašu nestabilnost - radije zatražite pomoć ili prenesite stvari u više navrata.

Ne zaboravite da su ovo tek privremene mere opreza, jer će nespretnost uskoro da nestane, a vaše telo će da povrati svoje prvobitne sposobnosti. Ali, ako se nespretnost nastavi i nakon porođaja, krivicu možete da svalite na umor zbog brige oko novorođenčeta.

Tekst: Rahela Filip