Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Prenatalna epigenetika: Buduće majke utiču na sudbinu svog deteta

Iako se genom nasleđuje, ponašanje za vreme trudnoće i neonatalnog razvoja, kao što su način ishrane i razmišljanja, mogu smanjiti rizik da beba u budućnosti oboli od bolesti kojima je genetski sklona.

 Izvor: Foto: Shutterstock


Pozitivne misli utiču na "ponašanje" gena

Da ponašanje majki tokom trudnoće i neonatalnog razvoja bebe utiče na sudbinu deteta, odavno je poznato iz psihijatrijskih posmatranja i istraživanja. Sada i biološka istraživanja kanadskih naučnika pokazuju da odnos i ponašanje majki pacova prema mladuncima direktno utiče na specifične promene u njihovom mozgu.

Hrana bogata različitim metilnim grupama● FOLNA KISELINA: zeleno povrće, semenke suncokreta, džigerica, kvasac, soja ● HOLIN: žumance, džigerica, soja, piletina, teletina, govedina  ● BETAIN: žitarice, spanać, školjke ● VITAMIN B: meso, džigerica, mleko, školjke 

Naime, mladunci koje majka nije lizala tokom neonatalnog razvoja, što predstavlja normalni deo dojenja kod glodara, proizvode više stresnih hormona u odraslom dobu. Naučnici su utvrdili da je razlog za to gubitak metilne grupe u genu za glukokortikosterodni receptor koji reguliše proizvodnju hormona stresa. Prema tome, majčino ponašanje, pa čak i njene misli, mogu znatno da utiču na "ponašanje" bebinih gena.

Epigenetika nas uči da je telo zajednica različitih ćelija sa određenim zadacima, koje omogućavaju telu da savršeno funkcioniše i bude zdravo. Takođe, signali iz mozga kontrolišu čitanje gena. Istraživanja su pokazala da negativne i teskobne, kao i misli koje izazivaju strah deluju na našu DNA tako da je čine jako stisnutom uz proteine koji zajedno sa DNA čine naše hromozome. Nasuprot tome, pozitivne i srećne misli rezultiraju opuštanjem veze između DNA i hromatinskih proteina, omogućavajući našim genima da budu aktivni, funkcionalni.

Na primer, telo reaguje na teskobne misli na taj način što se zaustavlja rast, krvni sudovi se stiskaju (onemogućava se cirkulacija krvi - svi smo bili svedoci barem jednom u životu da ne krvarimo iz posekotine ako se jako uplašimo), sprečava se odlazak krvi prema mozgu i, što je najgore, imuni sistem prestaje da dobro radi. Tokom takve reakcije, naša nadbubrežna žlezda radi pojačano, kako bi lučenjem odgovarajućih hormona zaštitila telo od onog što nas je uplašilo. Ali, nažalost, naš imuni sistem ne radi, zapravo ne može da nas zaštiti od naših unutrašnjih, nerealnih strahova.

Takva situacija je idealna za viruse i bakterije, koji se koriste takvim stanjem našeg organizma, i onda ga napadnu kada je najslabiji, što dalje vodi do bolesti. Šta više, prekomerno lučenje hormona nadbubrežne žlezde (adrenalina) uništava sopstvene organe, a najviše srce. Zamislite rezultat hroničnog straha, brige, teskobe, stresa i negativnih misli!

Povezane vesti

Smanjite rizik na vreme

Nažalost, ne možete uvek da imate potpunu kontrolu. Ali, možete da kontrolišete aktiviranje i deaktiviranje vaših gena ako pazite kako se hranite, ako ne unosite u svoj i bebin organizam štetne supstance kao što je - na primer, dim cigarete i, naravno, tako što ćete da razmišljate pozitivno, umesto da sebe i bebu mučite negativnim i teskobnim mislima... Pošto se genom nasleđuje, ne možete da odaberete da li će vaša beba imati plavu ravnu kosu ili kovrdžavu smeđu, niti možete da odaberete njen oblik nosa, kao ni da utičete hoće li beba da nasledi neku mutaciju, koja je prvi korak do određene bolesti. Ipak, svojim ponašanjem možete znatno da smanjite rizik da vaša beba ne oboli od bolesti kojima je genetski sklona. Brigom i odgovornošću za sopstveni epigenom, direktno utičete kako na svoje, tako i na zdravlje vaše bebe.

Važno je da imamo na umu da nismo nužno zarobljeni epigenomom, već možemo sami da ga menjamo - što nosi odgovornost, ali i nadu.

Manja Perić Mitić

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Vesti

Porodica