Zahvaljujući pojavi ultrazvučnog ispitivanja i razvoju tehničkih pomagala za praćenje stanja sluha, danas se mnogo više zna o načinu na koji fetus upoznaje svet zvukova koji ga okružuju.

Ako žena oko šestog meseca trudnoće čuje, na primer, da avion probija zvučni zid - ona će da se trgne, ali će to isto da uradi i beba! Pri iznenadnoj buci, svaka buduća mama oseti reakciju svog deteta. To je normalna pojava, jer beba odlično čuje i dok je u materici.

Važnost unutrašnjih šumova

Detetove uši se razvijaju do 18. nedelje, kada je i slušni sistem u potpunosti razvijen - unutrašnje uho, srednje uho i spoljašnje uho.

Otkucaji maminog srca kao uspavankaOdojče se najčešće veoma brzo umiri kada je smešteno uz majčino srce. Prednost tog prirodnog „anestetika“ su iskoristili medicinski radnici na pojedinim odeljenjima neonatologije. Snimili su otkucaje srca, a potom te snimke puštali svojim malim, „nervoznim“ pacijentima

Do tada, beba još uvek ništa ne čuje. Od 23. nedelje trudnoće, slušni sistem je sa anatomskog stanovišta sposoban za normalan rad, iako srednje uho još nije u dodiru sa vazduhom. 

U navedenom periodu, bebina ušna školjka se potpuno otvorila i raširila. Fetus percipira zvučne talase putem koštane strukture, zahvaljujući amnionskoj tečnosti, i u mogućnosti je da čuje otkucaje majčinog srca. To su zvukovi koji će mu praviti društvo tokom sledećih nekoliko meseci, i koji će ga umirivati nakon rođenja. Doduše, i manje poetično krčanje majčinih creva, detetu u stomaku takođe deluje kao uspavanka. Takvi zvukovi su pomalo prigušeni i izobličeni, slični zvukovima koje čujemo kada zaronimo pod vodu. Odjek koji dolazi do fetusa ne prelazi 90 decibela, pa detetov sluh ne može da se ošteti pre rođenja.

Tajna bebinih reakcija

Ako proizvedemo glasan zvuk, na primer - udarimo čekićem po stolu, buduća beba će da „poskoči“, a ritam srca će da joj se ubrza. Ako smanjimo jačinu zvuka, otkucaji srca će da se pojačaju, ali fetus neće da se pomera.

Boja glasa je presudnaStručnjaci tvrde da tatin glas teže dopire kroz majčin stomak da bi beba mogla da ga razlikuje. Ali, ipak sve zavisi od boje glasa. Na primer, jedan tata ima tako dubok i snažan glas, zbog čega uvek mora da pazi da ne probudi ceo komšiluk kada se uveče šali sa prijateljima... Tog „presudnog“ dana, razgovarao je sa lekarom neposredno nakon rođenja svog deteta. Istog trenutka, dečačić je okrenuo glavu prema njemu. Prisutnima je bilo jasno da je beba prepoznala očev glas.

Međutim, ukoliko ponavljamo zvuk jednake jačine, fetus će nakon nekog vremena da ostane nepomičan: na prvi udarac čekića će da poskoči, i srce će „divlje“ da mu zalupa, na drugi će tek malo da se pomeri, dok će ritam srca da mu se uspori, a zatim će da postane indiferentan. To potvrđuje sposobnost pamćenja!

Prepoznaje li beba naš glas?

Svaka mama govori svojoj bebi, i nada se da je ona čuje!
Prilično je teško precizno znati šta beba percipira, ali jedno je sigurno: prepoznaje glas svoje majke. Dokaz? Ako bebi pustimo snimak glasova pet različitih žena koje je mogla da čuje u dok je bila u maminom stomaku, ona će na poseban način da reaguje kada začuje glas svoje majke. Utvrđeno je i da bebe bolje percipiraju niske frekvencije od visokih.

Zvuk koji beba najviše voli nakon rođenja, pre svega je ljudski glas. Takođe voli tihu muziku, klasičnu, posebno Mocarta. I, naravno, obožava kratke melodične pesme („brojalice“), koje joj pevaju mama i tata.

Tekst priredila Rahela Filip