Ponekad nam se čini da nam ništa ne polazi za rukom, da nam vreme prosto «curi», da ne uspevamo da završimo ni delić od onog što smo planirali. Neretko nas iz ravnoteže izbace uobičajena dešavanja, pa se unervozimo. Brz tempo života, suviše veliki zahtevi koje pred nas postavljaju drugi, ali i mi sami, ponašanje ljudi iz našeg okruženja... povremeno čine da se osećamo nespokojno. U tekstu koji sledi, naveli smo neke svakodnevne situacije koje mogu da budu uzrok nervoze, kao i načine koji bi trebalo da nam pomognu da prevaziđemo napetost i moguće konfliktne situacije.
Na ulici
â— Pre svega, potrebno je da napravite plan izlazaka i utvrdite fleksibilno vreme završavanja pojedinih obaveza (bolje je da predvidite više vremena za neku aktivnost, nego da budete u situaciji da morate da žurite). Osim toga, ne zatrpavajte se obavezama, kako se ne biste previše umarali.
â— Izbegavajte mesta i vreme kada je u gradu velika gužva - koju čine i pešaci, i vozila (između ostalog, neko može slučajno da vas udari u prolazu). S obzirom da u gužvi nemate dobar pregled trotoara, možete da naletite na rupu ili izbočinu i izgubite ravnotežu. Uostalom, zglobovi su tokom trudnoće osetljiviji, a i više otiču (posebno kada je vrućina).
â— Ukoliko se slučajno nađete u gužvi, poželjno je da sednete u neki miran lokal (poslastičarnicu, na primer), popijete sok, odmorite se i kasnije nastavite dalje. U svakom slučaju, dobro je da imate pratioca (suprug, prijateljica, neko iz porodice...).
Gužva na stanici i u prevozu
â— Možda je najbolje da prošetate do druge stanice, ako pretpostavljate da je tamo manja gužva (naravno, ukoliko ste u mogućnosti i ako vremenske prilike to dozvoljavaju). U suprotnom, stanite sa strane - da ne budete u gomili, i sačekajte malo praznije prevozno sredstvo.
â— Razmislite o vašoj «satnici», odnosno u koje vreme izlazite sa posla, idete u kupovinu ili posetu... Zatim napravite plan (kada je to moguće) kako da najbolje iskoristite prevoz.
â— Svakako, postoje situacije kada je neophodno da izađete u vreme velike gužve - zbog posete lekaru, stomatologu... Smislite način kako da to najlagodnije izvedete (na primer, zamolite nekog da vas odveze, ipak to nije tako često).
U prodavnici
â— S obzirom da trudnice ne smeju da nose i dižu ništa teško, poželjno je da imate pomoć pri kupovini. Ukoliko, ipak, morate u kupovinu sami, bolje je da odete nekoliko puta, nego da se izlažete prevelikom naporu.
â— Ne ustručavajte se da nekog zamolite za pomoć (rođake, prijatelje, komšije...).
Velika buka na ulici/u zgradi
â— Možda vam ne smeta iznenadna, velika, ili buka koja duže traje... ali smeta vašoj bebi, i to još u ranoj trudnoći. Kako da se izborite sa bukom? Najpre na papiru napišite sve izvore zvukova kojih možete da se setite. Potom na levoj strani napišite: Neprijatni zvuci (buka, odnosno svi zvuci koji vas uznemiruju), a na desnoj: Prijatni zvuci (u njih spadaju svi zvuci koji vas podstiču, pružaju osećaj prijatnosti, smiruju vas, opuštaju...). Ako vas iritira neki zvuk u stanu, svratite za to vreme kod komšinice, ili idite do prodavnice...
â— Zapišite šta čujete spolja, kakva je buka na mestima gde se najčešće krećete... Zatim smislite kako da izbegnete buku. Na primer, idite u šetnju kada je koncentracija ljudi i vozila najmanja (što smo već napomenuli). Ili, ako ste u gradu kada je velika gužva, a samim tim i buka, idite na neka mirnija mesta - kao što je park, muzej, biblioteka, prodavnica knjiga... u kojima možete da provedete izvesno vreme.
â— Izdvojte pola sata do sat dnevno da biste trenirali vašu slušnu pažnju. Kako? Tako što ćete u stanu (ili napolju, po vašem izboru, recimo u parku) neko vreme da ćutite i pažnju usmerite na zvukove unutra i spolja. Potom izaberite najprijatnije. Možda će vam za to biti potrebno više pokušaja. Međutim, kada budete u stanju da to lako izvedete, vi ćete na taj način da sprečite ili «amortizujete» nagli prodor neprijatnih zvukova ili buku. Ako je buka kontinuirana, vi ćete i to spontano da rešavate. Tako ćete da zaštitite i vas, i vašu nerođenu bebu. A to ćete dobro umeti i kada se vaša beba rodi. Moći ćete da je zaštitite od bilo kog izvora neprijatnog zvuka, dok ona sama ne izgradi svoje mehanizme zaštite.
â— Neki ljudi veoma glasno govore, i to u svakoj prilici, drugi se previše glasno smeju, pojedini imaju piskav glas ali prodoran... što sagovornicima može i te kako da smeta. Ukoliko imate takve ljude u svom okruženju, skrenite im pažnju na vašu izraženu slušnu osetljivost tokom trudnoće. Ali, ako procenite da takva preporuka nema svrhe, preostaje vam jedino da ih što ređe viđate.
â— Zapamtite da ne postoji adaptacija organizma na buku (buka se smatra jednim od mogućih izazivača stresa) - radi se samo o pragu izdržljivosti, koji varira i različit je za svaku osobu. U određenom trenutku (kojeg osoba nije ni svesna), više se ne radi o buci, već o posledici stresa!
Stan na nekom od viših spratova, u zgradi bez lifta
â— To može da bude prilično nezgodno. Zato trudnica mora da napravi plan, u okviru koga će da postoji mesečni, nedeljni i dnevni raspored. Naravno, neophodan je i dogovor unutar porodice (kako bi neko mogao da uradi određene stvari umesto nje).
â— Već smo napomenuli kako buduća mama ne bi smela da nosi veći teret. To je posebno važno u ovakvoj situaciji. Ukoliko se ne osećate dobro, pozovite telefonom nekog da izađe pred vas.
â— Ako nemate na koga da se oslonite, polako se penjite uz stepenice. Odmarajte se na stajalištima - važno je da se uspostavi ravnomerno disanje, pa tek onda nastavite. Bilo bi dobro da je teret podjednako raspoređen na obe ruke.
Nered u kući, a stižu gosti...
â— Poseta je ranije najavljena, ali vi još uvek radite, pa ste umorni došli sa posla. Ili vam nije bilo dobro... Tek, u kući vam je haos, a vi niste stigli ništa da pripremite. Pomoć, nažalost, nemate. Ako ste za opušteniju varijantu, onda vas to neće mnogo uznemiriti. Ali, ako ste navikli da sve bude «pod konac», eto nervoze...
â— Međutim, poslužite se malim «trikovima». Sklonite samo ono što očigledno «bode oči», najjednostavnije je da sve pokupite i ubacite u prostoriju u koju niko neće da ulazi.
â— Ako u kuhinji ima neopranih sudova, stavite ih negde da ne smetaju i prekrite krpom.
Veliki zahtevi na poslu izazivaju veliki umor
â— U periodima kada radite ubrzanim tempom duže vremena, moguće je da dođete u stanje iscrpljenosti. Da ne bi došlo do toga, najpre treba da izvršite preraspodelu hitnih poslova i onih koji mogu da sačekaju - u odnosu na dnevni ritam očekivanih obaveza.
â— Komunicirajte sa kolegama, zamolite ih da vam pomognu u «kriznim» trenucima. Povremeno ustanite i prošetajte, razmrdajte se. Konzumirajte dovoljno tečnosti, uvek ponesite nešto da pojedete...
â— Ukoliko obavljate neki administrativni posao (posebno za računarom), bilo bi dobro da noge postavite na malu stolicu, jer zglobovi u trudnoći više otiču, naročito ako duže sedite.
â— U zavisnosti od vrste posla koji obavljate, potrebno je da razgovarate sa nadređenima, da vam privremeno dodele lakši posao.
â— Ako radite u uslovima povećane opasnosti za vaše, kao i za zdravlje vaše nerođene bebe (rad sa određenim hemikalijama, na primer), a ne možete da pređete na drugo radno mesto, krajnje rešenje je da odete na bolovanje.
Mnogo obaveza oko starijeg deteta/dece
â— Prethodno navedene situacije daleko više mogu da opterete trudnicu ako već ima dete, odnosno decu. Svakako, tada je mnogo više obaveza. Zato je veoma važno da se napravi plan - mesečni, nedeljni i dnevni u vezi svih aktivnosti (na primer: odvođenje deteta u vrtić i njegovo dovođenje, nabavke, kućni poslovi...). Takođe, važno je da znate na koje osobe, pored supruga, možete da se oslonite, i kada. Angažujte i mališane da vam oko nečeg pomognu - naravno, u skladu sa njihovim uzrastom. Tako će da steknu dobre navike.
â— Kad god je moguće, treba da se opustite i odmorite se, najbolje u ležećem položaju. Preporučuju se i lagane šetnje.
Konflikti u porodici/familiji
â— Neugodne situacije, razmirice, svađe... sve to može loše da utiče na trudnicu. Zato je veoma važno da se poboljša kvalitet komunikacije između trudnice i supruga, kao i ostalih članova uže i šire porodične grupe. Uostalom, analizirajte «hladne glave» vaše i tuđe stavove - možda se tu krije rešenje nekog problema.
â— Priredite nešto lepo članovima porodične zajednice kada to najmanje očekuju (važna je dobra namera, ne mora da bude ništa spektakularno). Možda i njima nedostaje pažnja.
â— Naučite da prepoznate moguće konfliktne situacije. Tako ćete biti u stanju da odreagujete pre nego što se stvori napetost. Posebno ako dobro razumete nečije poruke i umete bolje od njega da ih formulišete. Na taj način ponekad mogu da se izbegnu problemi.
â— Važno je da «angažujete» sve članove porodične zajednice da deluju kao tim - biće mnogo više radosti i zadovoljstva u kući, a tako ćete omogućiti i pravilan razvoj dece.
Neda Subota