Na Fejsbuk grupi "STOP Akušerskom nasilju" novopečene mame objavljuju svoja iskustvaiz porodilišta širom zemlje. Neka od njih su negativna i ističu da su pretrpele akušersko nasilje, kao i da su uslovi u porodilištu loši, neka su podeljena, a druge mame ističu da su imale lepo iskustvo na porođaju.
Prenosimo vam iskustvo jedne mame iz Lazarevca koja se porodila u Višegradskoj:
"Vodila sam trudnoću u Lazarevcu i tu je bio planiran porođaj, međutim kada sam počela da se otvaram, negde na 3cm, na ctg-u vide da tonus bebi opada i na ultrazvuku da je pupčana vrpca blizu da se uklješti na izlazu, pa se dešavaju promene. Pošalju me u Višegradsku sanitetom sa babicom, i ako su kontrakcije bile blage, oko ponoći.
Prime me u roku od 10 minuta, uzmu podatke, dokumenta, malko me napadnu svi odjednom sa pitanjima, ali dobro. Obuku me i pošalju na klistir, tu me sačeka divna babica Slađa N. koja je bila jako pažljiva i puna razumevanja u sred noći za svako moje pitanje. Smeste me u boks i priključe glukozu kojoj su, posle pola sata, dodali indukciju jer se nisam otvarala dalje, a da kažem tako, imalo je indikacija da se ubrza (iako je tonus bio normalan posle vožnje sanitetom, beba se povukla malko više i vrpca se vratila). Davali su mi i dve ture buskopana, ali indukcija je uradila svoje, za tri ipo sata mi je doktorka probušila vodenjak, brzo sam se otvorila 6 cm, a pola sata nakog pregleda gde sam bila samo 6 cm otvorena, naglo sam se otvorila na 9 uz napone. Dozivala sam babicu koja je brzo došla u neverici da osećam napone, kada je pregledala samo je rekla da slobodno guram (osetila sam da je prstima verovatno raširila šta je trebalo).
Gurala sam iz više puta, jer je par prvih bilo neuspešno, babica me je tešila sve vreme i lepo govorila šta da radim, bez povišenog tona, obično čujem da je to bilo prisutno na porođajima. Jedan mlađi doktor je pomagao babici i prišao sa makazama za epiziotomiju da pomogne, posle sečenja je beba izašla brzo živa i zdrava. Doktor koji je radio epiziotomiju je lepo sve ušivao (morao je da podvezuje rektum, ušiva grlić i epiziotomiju). Malo smo i razgovarali i dali su mi bebu na kratko da je držim. Sve je to bilo u redu, ali nakon toga sam čekala 4 sata da me sa porođajnog stola prebace u sobu, a kad su me prebacili, sestre zadužene za majke su jako oštre, a neke i bezobrazne. Kada daju injekcije ne gledaju gde bodu, imala sam čvorove od kleksana 12 dana veće nego za celu trudnoću.
Niko ti ne pomaže da ustaneš, onesvešćivala sam se u krevetu četiri sata pokušavajući da ustanem, kupatilo puno crva od ugrušaka koji su se ucrvali jer ima nesavesnih trudnica koje opušcima zapuše odvod i naprave katastrofu (isto važi i za wc šolje i kante za otpatke u wc-u), sobe se čiste jednom nedeljno i to istom krpom kao i wc pa sve smrducka, nemaju posteljinu čistu da zamene, ni spavaćicu da daju (neplanirano sam ostala 12 dana zbog bebe, hvala Bogu sve je bilo u redu na kraju) . Hrana je okej, tako je kako je, nisam bila gladna.
Pedijatrijske sestre anđeli! Laktacijske sestre uhhh, samo štipaju i daju mišljenje i ćao, dve su mi pomogle, ostale samo dizale pritisak. Preporučujem, ko se tu bude porađao, da ponese litre asepsola i alkohola i podlogu za krevet i wc šolju. Nadam se da će renovirati taj drugi sprat."
(Yumama)
BONUS VIDEO: