Mnoge žene su nažalost bile žrtve akušerskog nasilja i doživele razne neprijatnosti tokom porođaja i boravka u porodilištu. U takvim situacijama, pod namletom emocija, bolom i strahom, mnoge žene se povlače u sebe i ne reaguju, ali ovakva pristup ostavlja posledice i tek kasnije postaju svesne zašto su se tako loše osećale zbog drugih u danima kojoi su zapravo trebale da budu najradosniji.
Jedno takvo iskustvo imala je mama Kristal Henri, a u njenoj priči pronašle su se i mnoge žene iz Srbije:
"Prva godina nakon rođenja moje prve bebe bila je teška. Bile su to besane noći, izazovi koje donosi dojenje i pokušaj da se uverim da ispunjavam potrebe ovog malog života koji sam donela na svet. I pored raznih izazova kroz koje sam prolazila, dodatno mi je otežavalo to što sam trpela bolove u vagini i osećala užas pri samoj pomisli na seks sa suprugom. Godinama sam to pripisivala hormonskim promenama i traumi nakon porođaja, ali kasnije sam shvatila da mi je doktor napravio takozvanu "mašnicu za muža".
Moj prvi porođaj nije bio traumatičan u smislu da sam izgubila bebu ili zamalo umrla, ali sam dobila lekove za koje sam molila da ih ne uzimam i epiziotomiju koju nisam planirala. Moj porođaj je trajao 22 sata sa tri sata napinjanja. Dakle, kada mi je doktor konačno rekao epiziotomija ili carski rez, pristala sam na epiziotomiju. Isekao me je i ona se rodila.
Držala sam je samo na trenutak pre nego što su je odneli da je očiste. Bila sam previše umorna. Doktor mi je ubrizgao malo lokalnog anestetika i rekao mi da će me samo zašiti "lepo i čvrsto" i da ćemo biti gotovi. Namignuo je mom mužu kada je to rekao, ali ja sam bila previše umorna i pod naletom raznih emocija da bih se čak i nervirala.
Nakon što je prošlo dve nedelje nakon porođaja otišla sam na pregled, isti doktor je ušao u sobu gledajući svoje papire umesto mene i neiskreno pitao da li imam pitanja. Znala sam da je uzaludno, ali sam pitala da li mogu nešto da uradim u vezi sa svojim strijama. Nisam mogla da se pogledam u ogledalo a da ne zaplačem. Rekao mi je da će izbledeti, i da ne brinem o tome. Onda mi je podigao haljinu i rekao: "Vau! Ne, te strije su stvarno loše. To ne ide nikuda. Mislim da ih nikada nisam video tako duboko."
Borila sam se sa suzama. Jedina druga informacija koju je dao bila je da ću za samo nekoliko nedelja biti spremna za seks. Rekala sam mu da ne mislim da ću biti spreman za još šest meseci, ali me je ignorisao.
Odmah nakon rođenja bebe, moja vagina je imala osećaj kao da drži kuglu za kuglanje. Rekla sam mu da sam uplašena, pa smo odložili odnose. Ali dve nedelje kasnije, bio je "samo radoznao" da li sam spremna.
Ljubazno sam rekla da ćemo pokušati, i jesmo. Ali nismo ni pokušali u potpunosti, meni su već navirale suze. Nismo pokušali ponovo dok naša ćerka nije napunila četiri meseca. Mislila sam da ću samo prebroditi bol, i pokušala sam. Ali osećala sam neverovatan bol, kao da me probada staklo. Ipak sam se ugrizla za usnu i pretvarao se da je u redu. Radila sam to dok nije napunila šest meseci.
Moja babica mi je rekla da se dodatna petlja često naziva "muževim šavom" jer idioti lekari koji to rade misle da prave lepu malu vaginu za jadnog muža koji treba da uživa i nakon porođaja. Kada je moj muž shvatio da glumim, nagovorio me je da odem kod lekara. Uradila sam to i rekla sam mu da je seks apsolutno mučan. Rekao mi je da je normalno da u početku bude malo bolno. Ali nije hteo da sluša kada sam mu rekla da je to više nego malo bolno. Čak sam dodala i svoj opis sa bolom koji podseća kada vas ubada polomljeno staklo. Rekao mi je da nema odgovore za mene, ali da samo treba da podnesem i da će na kraju biti u redu.
Nastavila sam da pokušavam, misleći da će stvari ići na bolje, ali nisu. Sve u svemu, imala sam oko 18 meseci mučan seks, a onda se malo situacija poboljšala u izuzetno bolan. Kada je bilo previše mučno, rekla bih muži i on bi stao i samo bi me zagrlio. Ali bila sam ljuta na sebe što nisam želela seks sa sopstvenim mužem.
Konačno sam izdržala dovoljno dugo da ponovo zatrudnim, ali sam prešla kod novog lekara opšte prakse. Nisam mu rekla za bol jer mi je moj poslednji doktor rekao da ga samo trpim. Pomirila sam se sa idejom da je to moja nova normala. Imala sam porođaj iz snova i porođaj sa svojom sledećom bebom, a moj doktor je rekao da sam se prirodno pocepala samo malo duž linije epiziotomije.
To rođenje je na kraju bilo isceljujuće na mnogo načina. Ne samo da sam dobila prirodne trudove i porođaj koji sam želela, već me vođenej ljubavi sa mužem više nije bolelo. Na kraju, bila sam spremna da pokušam posle 6 nedelja od drugog porođaja i zaista sam uživala.
Nakon toga sam pričala sa babicom koja me je pregledala i postavljala sam joj pitanja o iskustvu koji sam imala sa bolnim seksom. Pregledala me je i rekla mi je da misli da je pronašla izvore mog bola. Prvi je bio napet mišić. Očigledno sam se toliko bojala seksa da sam zapravo povukla vaginalni mišić pokušavajući da sprečim uljeze. Drugi je bio da se činilo da sam u nekom trenutku dobila dodatni šav. Trenutno nisam bila previše ušivena, ali postojali su dokazi da sam u nekom trenutku bila zašivena preko prvobitnog šava."
Ova priča podeljena je na Fejsbuk grupi "STOP AKUŠERSKOM NASILJU" i neke žene iz Srbije su takođe istakle da su imale ovako neprijatno iskustvo koje je kasnije uzrokovalo i zdrastvene probleme.
"Nazvao je to "mašnicom za muža" i svi su se smejali "fori" osim mene. Posle to nikako nije dobro zarastalo i baš sam se namučila jer je trebalo šest meseci da prodje da ne osećam zatezanje i neprijatnost, non stop, ne samo tokom odnosa." - napisala je jedna od članica grupe.
"Imam blisku prijateljicu koja je kroz ovo strašno iskustvo prošla, od strane doktorke, što smatram još strašnijim, sa velikim problemima kasnije." - bio je još jedan u niz komentara.
Izvor: Yumama