Sve buduće mame imaju strah da li će porođaj proći kako treba i da li će beba da bude dobro. Koliko god da se trudite da rođenje bebe bude jedno lepo iskustvo, postoje situacije koje ne mogu da se predvide i koje mogu da budu jako bolne i stresne.
Najvažnije je da se sve dobro završi, međutim nedostatak empatije lekara i podrške porodilji u teškim trenucima je zasita nešto što je strašno, posebno kada vam se tek rođena beba bori za život. Mama Jovana je za portal Yumama ispričala svoju tešku priču sa porođaja, koja se na svu sreću završila dobro.
"Druga uredna trudnoća,vođena kod doktora koji me je porodio i prvi put.Zakazuje mi carski rez za 7.4.2022. (moralo je carski, jer je prvi porođaj bio hitan carski rez). Tog jutra ljubim svoje dete u krevetu i spremam se za polazak u bolnicu na zakazan porođaj. Odlazim tamo,rade mi pripreme,primam nekoliko infuzija i tu mi pada pritisak i gubim svest," počela je svoju priču Jovana.
Njen pritisak u tom trenutku je bio 90 sa 70. To se kasnije ispostavilo da "tako treba da bude", jer se dešava mnogim ženama.
"Odvode me u salu,daju mi totalnu anesteziju i kreće porođaj. U 13:24 sam rodila dečaka. Budim se iz anestezije oko 15h i osećam da nesto nije u redu sa mojom bebom. Niko od lekara mi ne prilazi,sestre zaobilaze moj krevet,niko mi ne daje odgovor na moje pitanje u vezi bebe", istakla je mama i dodala:
"Par minuta kasnije dolazi doktor sav nasmejan i kaže mi: Ja bre ne znam šta se desilo, ja sam njega izvadio živog, a on je odmah prestao da diše". Kako navodi, te reči lekara pamtiće celog života.
"Ja mu kažem, je li je dete živo sad?, a on meni odgovara: Ma jeste, na kiseoniku je, biće tako par dana i biće sve u redu, reanimiran je 20 min". Ja sva u šoku, ne znam da li da vrištim, suze liju kao lude, grlo mi se zatvorilo od straha. Zovem supruga, on kaže da je beba loše i da mora na Institut za majku i dete u Beograd...", nastavlja Jovana.
Nakon pogoršanja, bebu odmah šalju na Institut gde je bila 14.dana.
"Prvih 7. dana se borio kao lav za svoj život primajući razne vrste terapije.. Ja u drugom gradu, daleko 100 km od svog deteta ležim sama u bolnici i svaki dan je pakao, jer non stop dobijam loše informacije iz bolnice, da je svaki minut borba za zivot...a moj doktor kaže preživeće samo na kiseoniku u bolnici u kojoj ni toga nema", ogorčeno priča ova mama.
Nakon dolaska kući njena tuga i strah postaju još jači, međutim posle tolike borbe i neizvesnosti konačno je sve krenulo na bolje:
"Dolazim kući praznih ruku, gledam krevetac, nosiljku, nije mi bilo dobro.. Nakon 14. dana moja beba dolazi kući uz redovne kontrole u Bg na Institutu.. Mogu samo da kažem da buduće mame dobro paze kome daju svoj život i život svog deteta u ruke, jer danas je retko ko lekar, sve su to samo prazne priče. A kasnije naše priče imaju veoma težak sadržaj za naše psihičko stanje, jer iz ovakve borbe moraš da izađeš kao LAV!", dirljivo i sa porukom je završila svoju ispovest mama Jovana.
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)