Iskustva žena sa porođaja su razna, ali jedna majka troje dece ispričala nam je kako je ona prošla sva tri puta. Ni jedno od dece nije lako donela na svet, ali ova hrabra majka je vrlo lako zaboravila muke, i za sve to ne traži krivca u medicinskom osoblju, čak ima vrlo lepe reči iako je to danas teško da se čuje.
"Tri puta sam se porađala u Kruševačkom porodilištu. Posle prvog porođaja 2004. godine mi nije bilo do života. Beba je bila previsoko, ja nisam znala šta su kontrakcije. Kada neko kaže kontrakcije, meni je tada to zvučalo kao nešto što talasa. Starija doktorka me primila, drala se i na mene i na babicu. Govorila mi je da moram da vodim računa kako dišem da ne ugušim bebu. Porođaj je trajao više od 10 sati, od toga, pretpostavljam, aktivno nekih pola sata", započela je svoju priču mama Olivera.
"Koliko god da su oni 'loši', oni rade užasno težak posao. Da se ovaj porođaj dogodio u 17. veku, umrle bi i beba i ja, jer nema sile da bih ga ja sama izgurala. Ni doktorka nije uspela, babica ga je izgurala! Imala sam modricu u obliku šake na stomaku, sekli su me, pocepala sam se na drugu stranu, ušivala me druga doktorka, isto starija i sa rukom kao Tajson. Nije mi bilo do života naredna 3 meseca. Beba je imala dva hematoma na glavi jer sam je ja očigledno gurala van kontrakcija, a za mene je to 'cepanje mesa', ne 'kontrakcija'", priča mama i objašnjava kako je prošla na drugom porođaju.
Ovog puta na porođaju je sačekao doktor. Kako kaže, one je bio vrlo dobar, ali je babaica bila opasna.
"Ona me je kritikovala, a on me je branio i prskao vodom. Njegovo bodrenje mi je puno značilo. I ovog puta su me sekli, ali nije bilo pucanja, i porođaj je trajao dosta manje, oko dva sata. Zapravo, ja nisam odmah ni otišla u bolnicu, nisu "kontrakcije" bile toliko bolne, ali od prijema do porođaja prošlo je manje od 2 sata, a beba je imala jedan hematom na glavi. U svakom slučaju, daleko bolje iskustvo od prvog", ispričala je Olivera, a onda je došao dan trećeg porođaja:
"Na primeju sam doktoru rekla pošteno: 'Znam da mora mnogo da boli, ali samo ako može da što kraće traje', i trajao je najkraće. Gurala sam i kada su kontrakcije i kada nisu, samo da je što pre izguram. Ona nije imala hematom, ali je bila sitnija od prethodna dva deteta."
Ova mama nije imala sjajno iskustvo, ali ni u jednom trenutku lekare i babice nije krivila za to, čak je poslala važnu poruku za sve sadašnje i buduće mame, o kojoj treba razmisliti.
"Mislim da smo svi nekako previše strogi prema njima, da oni rade mnogo težak posao, stresan i odgovoran. Porođaj kada počne, oni ne znaju kuda će ih voditi. Količinu krvi koju gledaju svakog dana, da ne pominjem. Na kraju krajeva, nakon 10 godina krvi i vrištanja, moraju da oguglaju na sve to. Zato im 'nije žao', niti pokazuju toliku empatiju koju porodilje očekuju, a to je možda negde i normalna i prirodna reakcija sa njihove strane. Ja znam da ne bih nikad mogla da radim taj posao, doktorima i babicama sve pohvale i puno podrške za to što rade. Verujem da rade najbolje što umeju, i da možda negde nađemo malo razumevanja za njihovu ličnost i taj krvav posao.
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)