O značaju dojenja kao prirodne ishrane novorođenčeta, prenosimo stav dr Dragomira Brankovića, neonatologa na Klinici Narodni front u Beogradu. Ovaj iskusni stručnjak je među majkama i svojim kolegama poznat i po tome što «svoje bebe» (decu rođenu u toku svoje smene ili dežurstva) lično, u naručju, odnosi iz porodilišta do bebi boksa.
Dojiti svoju bebu - kako to gordo zvuči, zar ne?
- Zaista je tako. Kako je to lepo, i sa koliko gordosti, kada majka kaže: «Ja sam dojila svoju bebu godinu dana». A još kada neonatolog značajno doda da je dojenje jedan od najvažnijih faktora zbog kojih njena beba «puca od zdravlja», onda majčinoj sreći nema kraja.
U stvari, to je priča majki koje su uložile dodatni napor da, pored života koji samo one mogu da donesu, svom detetu daruju i zdravlje. Međutim, na samom početku dojenja, vrlo malo je potrebno da se u reči gordo iz naslova promeni samo jedno slovo, pa da čitava priča dobije sasvim drugi smisao - gorko.
Ishrana novorođenčadi i odojčadi pretežno majčinim mlekom je jedan od najznačajnijih preduslova nacionalne strategije za očuvanje i unapređenje zdravlja - kako dece, tako i majki. Da bi se ostvarili zacrtani ciljevi perinatalne zdravstvene zaštite, odnosno da bi se ishrana majčinim mlekom uspostavila i nastavila optimalno dugo i kvalitetno - potrebno je da se znaju brojne činjenice. U suštini, to su svakodnevne, životne činjenice, koje mogu znatno da utiču na lučenje majčinog mleka, kao i na uspešnost otpočinjanja i adekvatnog nastavljanja dojenja.
Koliko je važna dobra informisanost?
- Samo kod dobro informisane mlade majke: o prednostima ishrane odojčeta njenim mlekom, ali i nedostacima svih drugih oblika ishrane - stvoriće se neverovatno velika želja da doji svoje dete. Uostalom, dojke jesu organ koji luči mleko, ali se to odvija zahvaljujući neurohormonalnim mehanizmima koji se integrišu u mozgu. Zato se i kaže: «Mleko se luči iz mozga».
Informacije o dojenju i vrednostima ovakve ishrane za zdravlje dece (znatno manje oboljevaju, posebno od alergijskih bolesti, imaju veće intelektualne sposobnosti, kod njih je neuporedivo manji rizik za oboljevanje od koronarnih bolesti u odraslom dobu - od infarkta srca i ateroskleroze, kao i od šećerne bolesti) - moraju da počnu već na časovima biologije u sedmom i osmom razredu osnovne škole. Devojke bi morale da budu upoznate sa činjenicama da dojenje sprečava (u najvećem broju slučajeva) da prerano dođe do nove trudnoće, da smanjuje rizik od karcinoma dojke i grlića materice (najčešćih oblika maligniteta kod ženske populacije u našoj sredini), ali i da stimulativno utiče na očuvanje mladalačkog izgleda i zdravlja žene u celini.
Tokom trudnoće, pored potenciranja i detaljnog objašnjavanja ovih činjenica (kroz škole roditeljstva, udruženja majki koje su dojile svoju decu, Udruženja za pomoć mladim majkama...), dobro je da se u ovu priču o ishrani majčinim mlekom uključe i očevi - koji mogu da budu od velike pomoći i podrška u nastojanju supruge da pravilno hrani njihovo dete.
Posle porođaja, lekari i sestre u porodilištu moraju sve da učine da prvi podoji što ranije uspešno započnu, da se odvijaju uz njihovo prisustvo i podršku, kao i da mame dobiju sve neophodne informacije o načinu prevazilaženja problema koji mogu da nastnu tokom prvih postporođajnih dana (nepravilna tehnika podoja, nedovoljno mleka, ragade bradavica, mastitis).
Zašto kažete da je dojka «pametan» organ?
- Strah da majka uopšte neće imati mleka - što se događa samo kod jedan odsto svih porodilja, mora da se «razbije» tom činjenicom, kao i uveravanjem porodilje da će mleka svakog dana da bude sve više, i da je najbolji stimulans za stvaranje i nadolaženje mleka redovno stavljanje bebe na grudi. Zaista, dojka je neverovatno «pametan» organ: radi onoliko koliko se traži od nje. Ili, preciznije, mleko će se produkovati u skladu sa njegovim eliminisanjem, odnosno u skladu sa zahtevima bebe.
U kućnim uslovima, podršku majčinoj želji da nastavi sa prirodnom ishranom, kao i ostale informacije (ritam dojenja, kupanje i presvlačenje novorođenčeta, ishrana majke, posete, izlazak van kuće, vreme posete lekaru, vakcinacije...) - pružaju patronažne sestre i pedijatar nadležnog savetovališta. I pored dobrih namera okoline (tetke, ujne, sestre, svekrve, majke, bake), da bi mame izbegle sopstveno «sluđivanje», te savete treba prihvatiti samo kao moguće predloge, ali ih obavezno proveravati kod stručnjaka i primenjivati samo uz njihovu saglasnost. Redovne mesečne kontrole u savetovalištu imaju za cilj da se sagleda sadašnji i omogući budući zdrav rast i razvoj odojčeta.
Ništa bez stalnog ohrabrivanja
Pravilo: «Šest meseci dojenja je minimalno, devet je neophodno, 12 meseci idealno, a kasnije i duže poželjno» - teško može da se realizuje bez stalnog ohrabrivanja i podsticanja majki tokom čitave prve godine života deteta. Brošure, prilagođena stručna literatura, radio i TV emisije... imaju u tome određenu ulogu, ali samo živa reč i neposredni kontakt i razgovor majke (ni ulogu oca ne treba zanemarivati) i lekara može da razjasni sve dileme o prednostima ishrane majčinim mlekom, očuvanju i unapređenju zdravlja dece i značaju zdravog odnosa majka-dete.