Dva su osnovna kolor Doppler markera koja povećavaju procenat otkrivenih plodova sa hromozomskim anomalijama. Naime, procena verovatnoće da je plod oštećen, vrši se na osnovu starosti trudnice, prozračne zone vrata ploda (NT), frekvence srčane radnje i analiza krvi trudnice - slobodan beta HCG, Plazma protein A (PAPP-A). Kada se sve ovo uzme u obzir, procenat otkrivanja iznosi 91 odsto za trizomiju 21. Međutim, kada se uvede samo još jedan kolor Doppler marker, kao što je procena vraćanja krvi unazad u desnoj polovini srca (trikuspidna regurgitacija), onda taj procenat biva 96 odsto.

Šta može da se otkrije Doppler markerom?

Krv iz desne pretkomore ulazi u desnu komoru srca ploda, a nakon toga stezanjem desne komore ona dospeva u plućnu arteriju. Kretanje krvi samo u jednom smeru omogućavaju valvule (jednosmerni ventili) - one omogućavaju kretanje krvi samo prema napred. Međutim, ako ovaj valvularni sistem ne radi dobro, krv se kreće - ne samo prema napred, već i unazad. Odnosno, jedan deo krvi se iz desne komore vraća u desnu pretkomoru. To vraćanje krvi se naziva trikuspidna regurgitacija, po nazivu valvule koja se sastoji od tri kuspisa - listića. Kod normalno razvijenog srca ploda, trikuspidna regurgitacija se dešava veoma retko. Ona se kod plodova sa normalnim kariotipom (euploidnim fetusima) javlja u procentu od 0,9 odsto. Međutim, kod plodova sa trizomijom 21, taj procenat iznosi oko 55,7 odsto, kako navode engleski autori iz Bolnice Kraljevskog koledža u Londonu. Kod drugih trizomija (18, 13), kao i kod Tarnerovog sindroma, taj procenat je nešto manji.

Zašto je važan pregled ovim markerom?

Preciznost procene ovog markera je ključna, da bi on mogao da poveća procenat otkrivanja plodova sa trizomijom. Naime, vraćanje krvi mora da bude preko polovine sistole, sa brzinom većom nego što je ona u aorti i plućnoj arteriji. Da bi se postigla preciznost u dobijanju ovog markera, potrebna je teoretska i praktična sposobnost u fetalnoj ehokardiografiji doktora koji obavlja pregled. Naime, dokumentacijom svog rada, doktor mora da demonstrira normalnu i nenormalnu anatomiju srca ploda. Odnosno, da dobije standardne preseke kao što su četvorošupljinski, izvodne traktove komora srca, aortni i duktalni luk i preseke kroz krvne sudove. Naravno, uz znanje upotrebe kolor Dopplera u prikazivanju mape proticanja krvi kroz srce i Pulsnog Dopplera radi procene krivulja protoka.

Kada se radi ovaj pregled?

Primena kolor Dopplera ima teoretski rizik termalnog oštećenja kod ploda koji se razvija. Međutim, takav rizik se vezuje samo za upotrebu vaginalne sonde pre 10. nedelje gestacije, mada ne postoji nijedna epidemiološka ili druga evidencija koja bi potvrdila oštećenje ploda.

Uobičajena procena kolor Doppler markera se radi od 11. nedelje gestacije - sondama visoke rezolucije, preko stomaka trudnice. I to poštujući osnovni princip - ALARA, koji glasi «štomanja i razumna upotreba ultrazvuka», uz pripremu mašine, gde je Termalni i Mehanički indeks ispod 0,6. Podrazumeva se da mašine koje nemaju stalnu kontrolu ovih indeksa ne bi smele da budu u upotrebi što se tiče pregleda trudnoće.

Šta se još procenjuje na pregledu?

Osim ovog, procenjuju se i drugi kolor Doppler markeri, kao što je procena protoka kroz duktus venozus ili krvni sud koji dovodi krv u srce ploda. Na taj način se još više povećava procenat otkrivanja oštećenih plodova. Pored uobičajenog ultrazvučnog markera kao što je NT (debljina prozračne zone vrata), danas su u upotrebi i drugi markeri, kojih ima preko deset. Svi ovi markeri moraju da se proveravaju kod svih visokorizičnih trudnoća - da bi se izbegla genetska amniocenteza kao invazivna dijagnostička metoda.

Korišćenjem svih mogućnosti savremene ultrazvučne dijagnostike, na neinvazivan način može da se otkrije približno isti procenat plodova sa hromozomskim anomalijama kao i uz pomoć genetske amniocenteze. Naime, ako je osim NT dobijen najmanje jedan od tri Doppler markera: prisustvo nosnih kostiju, ugao lica (FMF) i slobodan beta HCG, uz Plazma protein A iz krvi trudnice - procenat otkrivanja trizomija je 97-98 odsto. Ova činjenica mora da bude poznata i predočena budućim roditeljima, posebno ako ne žele genetsku amniocentezu - zbog njene poznate osobine da ipak može da dovede do spontanog pobačaja (iako je plod zdrav). No, s obzirom da u medicini nema ništa 100 odsto, tako ni invazivne i neinvazivne metode u jednom procentu ne otkrivaju plodove sa hromozomskim anomalijama.     

Dr Tihomir Mihailović, spec. radiologije; dr Aleksandar Dmitrović, spec. ginekologije i akušerstva