Nutritivno, med može da posluži kao ukusna, malo zdravija alternativa šećeru u trudnoći, a i inače. Med sadrži male količine antioksidanata, minerala i enzima koji mogu biti korisni za vaše zdravlje. Može se koristiti i kao preparat za ublažavanje kašlja ili za ublažavanje upale grla, a pokazalo se da neke vrste meda pomažu u zarastanju rana.
Čak i ako bakterija uspe da dođe do vašeg stomaka, istraživanja pokazuju da je malo verovatno da bi mogla da prođe kroz placentu do vaše bebe u materici. U retkim slučajevima kada su trudnice obolele od botulizma, bolest nije otkrivena kod njihove bebe.
Međutim, ako imate gastrointestinalne probleme ili abnormalnosti, kao što su Kronova bolest, inflamatorna bolest creva ili prethodna operacija želuca, možda je najbolje da izbegavate med zarad sopstvenog zdravlja. Odrasli i starija deca sa ovim tegobama mogu biti podložniji infekciji od bakterija u medu koje izazivaju botulizam.
Ali nemojte preterivati. Med je i dalje dodat šećer i najbolje ga je konzumirati umereno. Američko udruženje za srce preporučuje ženama da ograniče unos šećera na ne više od 6 kašičica dnevno. Ako pazite na svoju težinu ili imate gestacijski dijabetes i morate da kontrolišete šećer u krvi, izbegavajte med i druge dodane šećere u potpunosti.
Da li je sirovi med bezbedan u trudnoći
Najverovatnije, da. Nepasterizovani ili sirovi med možete pronaći kod pčelara, štandu pored puta ili na pijaci. Ne postoje studije o bezbednosti sirovog meda tokom trudnoće, ali nema razloga da se veruje da nije bezbedan. Nepasterizovani med ne nosi rizik od listerioze koji možete naći kod nepasterizovanog sira i delikatesnog mesa. U stvari, pošto je manje obrađen od pasterizovanog meda, sirovi med verovatno sadrži više antioksidanata.
Većina meda koji se prodaje u prodavnicama je pasterizovana – ne iz bezbednosnih razloga, već radi skladištenja i poboljšanja izgleda. Med se pasterizuje na način sličan onom koji se koristi za pasterizaciju mleka. Zagreva se na 72C u trajanju od 15 do 30 sekundi, a zatim se brzo hladi. Ovo ubija ćelije gljivica (iako ne spore botulizma) tako da med neće fermentirati. Pasterizacija takođe usporava proces kristalizacije tako da će med duže ostati tečan.
Ponekad proizvođači pasterizovanom medu dodaju nezdrave zaslađivače, kao što je kukuruzni sirup. Da biste izbegli ovo izbegli, proverite da li na etiketi sastojaka piše samo med.
BONUS VIDEO