Slatkiši u trudnoći: Kako zaslađivači utiču na zdravlje trudnica?

Pravilna ishrana u trudnoći je velika borba za ženu, s obzirom na ogromnu potrebu za slatkišima. Ipak, potpuno izbegavanje slatkiša nije nužno, čak je i bespotrebno. Ključ je u odabiru sigurnih zaslađivača koji vam mogu pomoći da uživate, a uz to i smanjite rizike dijete tokom trudnoče.

Šećerni alkoholi, poput maltitola i ksilitola su kalorični i bogati, a uz to imaju nizak glikemijski indeks, te ne podižu toliko nivo šećera u krvi poput ostalih zaslađivača. Mogu jako delovati na želudac te izazvati dijareju ukolik ose preterano konzumiraju, ali to u isto vreme znači da pomažu kod zatvora. Stevija, koja je takođe sigurna za upotrebu tokom trudnoće, nema kalorije u sebi.

Zaslađivači koje treba izbegavati

- Kada govorimo o veštačkim zaslađivačima, obavezno izbegavajte saharin i ciklamat.

- Aspartam nije preporučljiv, jer se tokom istraživanja na pacovima pokazalo da utiču na defekte po rođenju. U istraživanjima kod ljudi, ovaj rizik ipak nije potvrđen.

- Sukraloza i acesulfam su se takođe pokazali kao sigurni. 

Najbolje bi bilo držati se zaslađivača koji imaju nizak glikemijski indeks, ili manju količinu kalorija u sebi. Većina profesionalaca predlaže korišćenje svih zaslađivača umereno, te ne može doći do preterane upotrebe određenog.

Naravno, uvek je bolje držati se prirodnih zaslađivača, uz što manju upotrebu veštačkih. Zaslađivači se nalaze svugde, uključujući sokove, žvakaće gume, pecivo, jogurt, slatkiše, čokoladu. Upravo zbog toga uvek čitajte sastav na nalepnici. Prirodni voćni šećeri se takođe mogu upotrebljavati za zaslađivanje hrane. Na primer, koristite crveno voće, jabuke, breskve umesto dodatnih šećera. 

Šećerni alkoholi (polioli) poput ksilitola, sorbitola, malitola, nalaze se prirodno u voću, ali se vrlo često prave i veštački. Oni su preporučljivi za upotrebu kod dijabetičara, jer ne podižu mnogo nivo šećera u krvi. 

Prirodni šećeri

- Saharoza (beli šećer) nastaje od šećerne repe ili šećerne trske rafinisanjem koje otklanja nečistoće (i nutrijente) iz biljke.

- Fruktoza (voćni šećer) sadrži istu količinu kilodžula kao i saharoza, ali je duplo slađa, te ćete iskoristiti mnogo manju količinu.

- Glukoza je najprostiji od svih šećera, i ima visok glikemijski indeks. Nije preporučljiva za osobe koje imaju problema sa povišenim šećerom i insulinom, ali je dobra dopuna energije tokom i nakon većih napora.

- Med je šećer nastao spojem glukoze, saharoze i fruktoze, formiran pomoću enzima iz nektara. Brzo oslobađa šećer i ima samo tragove minerala i vitamina, tako da se ne smatra zdravim zaslađivačem.

- Stevija je slatka biljka koja raste u nekim delovima Paragvaja i Brazila. Sadrži steviozide, supstance odgovorne za veliku slatkost. Nema kilodžule i jako je dobra za kuvanje i pečenje. 

Veštački zaslađivači

- Acesulfam potasijum (K) se koristi u velikom broju namirnica, a poznat je po tome to dosta pojačava ukus. Telo ga ne prepoznaje, nema kilodžule u sebi. Vrlo malo podiže nivo šećera i insulina u krvi.

- Aspartam je oko 200 puta slađi od saharoze, tako da nema veliku kalorijsku vrednost, niti naglo podiže nivo šećera u krvi. Podvrgnut je raznim ispitivanjima tokom godina, jer postoji mogućnost da je povezan sa mnogim bolestima, međutim, nauka nije uspela da potvrdi tu vezu. 

- Sukraloza je šećer sa malim brojem kalorija i niskom glikemijskim indeksom. Nastao je hemijskim procesom od belog šećera. Iako je napravljen od šećera, organizam ga ne prepoznaje kao ugljene hidrate, te ima nizak glikemijski indeks. 

- Saharin organizam ne može uništiti, tako da nema insulinskog odgovora na njega. Nema kilodžule, i jedan je od najstarijih veštačkih zaslađivača. Ipak, još uvek nije dokazan kao siguran za upotrebu, naročito ne u trudnoći.