Na primer, tri četvrtine šolje žitarica sadrži 400 mikrograma folne kiseline, što je preporučena dnevna količina. Inače, lekari savetuju da žene, ukoliko planiraju trudnoću, u periodu pre začeća uzimaju 800 mikrograma folne kiseline dnevno. To je veoma značajno zbog zdravlja buduće bebe.
Celo zrno pšenice
Nutricionisti upozoravaju da se prirodni sastojci pšenice optimalno iskorišćavaju samo ako se u ishrani upotrebljava celo zrno.
Od minerala najviše sadrži fosfor (50 odsto) i kalijum (20-30 odsto), zatim gvožđe, bakar, magnezijum, kalcijum i cink. Sadrži i dijetna vlakna.
Ovsene (zobene) pahuljice
U kombinaciji sa semenkama, sušenim voćem, i sirovim ili sušenim klicama i mekinjama - predstavljaju energetski jak doručak, lako svarljiv i blagotvoran. Mogu da se koriste u kašama, supama, hlebu i poslasticama. Ovas je poznat po visokom sadržaju lako svarljivih belančevina: sto grama pahuljica sadrži čak 15 grama proteina.
S obzirom na visok sadržaj dijetnih vlakana, blagotvorno deluju na creva i pospešuju varenje. Deluju blago laksativno (odlične su protiv zatvora) i štite debelo crevo (naročito od nastanka hemoroida). Samo pola šolje ovsenih pahuljica (bez dodatih ukusa, aroma i začina) snabdeva trudnice sa značajnom količinom dnevno potrebnih nutrijenata. Stoga bi trebalo da budu česta stavka na meniju i nakon porođaja.
Testenina
Šolja kuvanih makarona od celog zrna pšenice obezbeđuje proteine i vlakna. Obogaćena testenina, kao i ona od celog pšeničnog zrna - podjednako su vredan izvor folne kiseline. Testenina od integralnog brašna je zdrav obrok, posebno u kombinaciji sa povrćem, najbolje uz dodatak maslinovog ulja. Može da se posluži i sa posnim mesom ili ribom.
Smeđi (integralni) pirinač
Trudnice bi trebalo da unose 350-400 miligrama magnezijuma dnevno, a smeđi pirinač se pokazao kao njegov odličan izvor (isto je i sa drugim žitaricama celog zrna). Osim toga, izvrstan je "snabdevač" organizma gvožđem i folnom kiselinom. Karakteriše ga nizak nivo ugljenih hidrata, masti ima samo u tragovima (ne sadrži holesterol), a veći je postotak vlakana.
Smeđi pirinač ima pet puta više vitamina E i nikotinske kiseline od belog pirinča, četiri puta više vitamina B1 i vlakana, tri i po puta više magnezijuma, kao i 1,6 puta više folne kiseline. U klici se nalazi vitamin E, dok je opna bogata gotovo svim vitaminima B grupe. Važan podatak je da pirinač ne sadrži gluten (kompleks proteina koji kod nekih osoba izaziva imunološku reakciju organizma).
Tekst priredilaSnežana Damnjanović Mitić
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna