- Kada deca odu od kuće, mnoge žene najviše pogađa osećaj da su godinama stavljale sebe na poslednje mesto i izgubile dodir sa sopstvenim željama.
- Psiholozi taj period povezuju sa sindromom praznog gnezda, jer se menja svakodnevica i nestaje osećaj da su potrebne na isti način.
Godinama su njihovi dani bili ispunjeni obavezama, brigom o deci, pripremanjem obroka, odlascima u školu, razgovorima, savetima i sitnicama koje čine porodični život. A onda dođe trenutak kada deca odrastu, odsele se, zasnuju svoje porodice ili jednostavno počnu da žive nezavisno. Kuća postane tiša, obaveza je manje, a majka se prvi put posle mnogo godina suočava sa pitanjem koje je možda dugo odlagala: gde sam u svemu tome ja?
Kada deca odu svojim putem, žene ne pate samo zbog samoće ili nostalgije za vremenom kada su mališani bili pod njihovim krovom. Često ih najviše zaboli spoznaja da su tokom godina toliko bile posvećene drugima da su izgubile dodir sa sopstvenim željama, potrebama i identitetom. U psihologiji se ovaj period često povezuje sa sindromom praznog gnezda, odnosno emocionalnim promenama koje mogu da prate osamostaljivanje dece.
Kada uloga majke više ne ispunjava svaki deo dana
Majčinstvo za mnoge žene postane mnogo više od jedne životne uloge. Ono određuje njihov raspored, prioritete, navike, pa čak i način na koji razmišljaju o sebi. Godinama se dan organizuje oko potreba dece, a odluke se često donose imajući na umu šta je najbolje za porodicu.
Zbog toga njihov odlazak može da donese osećaj praznine koji nije lako objasniti. Nije problem samo u tome što više nema svakodnevnih razgovora za stolom ili potrebe da se proveri da li su stigli kući. Menja se i struktura života koja je dugo davala osećaj svrhe.
Kada se svakodnevne obaveze smanje, neke žene shvate da više ne znaju šta bi radile sa vremenom koje im je ostalo. Ono što je nekada delovalo kao nedostižna sloboda može da postane izvor nelagode. Odjednom imaju više prostora za sebe, ali ne znaju odakle da počnu.
U galeriji ispod pogledajte fotografije ženskih tela posle porođaja!
Najviše boli spoznaja da su sebe godinama stavljale na poslednje mesto
Upravo je to osećanje za mnoge žene najteže. Dok su brinule o deci, porodici i kući, njihove želje često su čekale neki bolji trenutak. Hobi je ostavljen po strani, druženja su postala ređa, a planovi koje su nekada imale polako su nestajali iza svakodnevnih obaveza.
Možda su želele da nauče strani jezik, putuju, promene posao, više vremena provode sa prijateljicama ili se posvete nečemu što ih istinski raduje. Govorile su sebi da će za to biti vremena kada deca porastu.
Kada taj trenutak konačno dođe, može da se pojavi neprijatno pitanje: da li sam toliko dugo bila tu za sve druge da sam zaboravila šta mene čini srećnom?
Ova spoznaja ne znači da je posvećenost porodici bila greška. Naprotiv, briga o deci može da bude jedan od najvažnijih i najlepših delova života. Problem nastaje kada žena poveruje da njene potrebe nisu važne ili da za njih nikada nije pravo vreme.
Osećaj da više nisu potrebne na isti način
Dok su deca mala, majčina pomoć je deo svakodnevice. Potrebna je za gotovo sve – od utehe i saveta do rešavanja praktičnih problema. Kako deca odrastaju, sve više odluka donose samostalno, a majka postepeno prelazi iz uloge osobe koja vodi njihov život u ulogu nekoga ko ih podržava sa strane.
Ta promena može da bude teška, čak i kada je žena ponosna na svoju decu i raduje se njihovoj nezavisnosti. Može da joj nedostaje osećaj da je neophodna, da neko svakodnevno računa na nju i da njeno prisustvo rešava brojne probleme.
Važno je, međutim, razlikovati to što deca više ne zavise od majke u istoj meri od toga da im ona više nije važna. Odnos se menja, ali ljubav i bliskost ne moraju da nestanu. Deca mogu da budu samostalna, a da i dalje žele razgovor, savet, zajednički ručak ili zagrljaj.
Kako ponovo pronaći sebe kada se život promeni?
Odlazak dece može da bude prilika da žena postepeno izgradi drugačiju svakodnevicu. To ne znači da treba da zaboravi svoju ulogu majke, već da joj dozvoli da bude jedan važan deo identiteta, a ne jedini.
Za početak, korisno je da se priseti onoga što ju je nekada radovalo. To može da bude čitanje, šetnja, baštovanstvo, kuvanje iz zadovoljstva, odlazak na izlete, učenje ili druženje sa ljudima koje dugo nije videla. Nije neophodno odmah pronaći veliku životnu strast. Dovoljno je početi od malih stvari koje donose osećaj zadovoljstva.
Važno je i negovati odnose izvan porodice. Prijateljstva, partnerski odnos, nove aktivnosti i poznanstva mogu da unesu novu energiju u svakodnevicu. Ako je partnerski odnos godinama bio u drugom planu zbog roditeljskih obaveza, ovo može da bude prilika da se partneri ponovo približe i otkriju šta ih povezuje.
Istovremeno, dobro je pronaći novi način da se ostane blizak sa decom, bez osećaja da svaki njihov samostalni korak predstavlja udaljavanje. Dogovoreni razgovori, zajednički obroci i porodična okupljanja mogu da pomognu da se bliskost sačuva, uz poštovanje granica i slobode odrasle dece.
BONUS VIDEO: