- Ženu je muž ostavio odmah po izlasku iz porodilišta sa dvoje bolesne dece.
- Šest godina ih je sama odgajala i sama prolazila kroz sve, a onda joj je stigla poruka.
Ivanka je majka troje dece. Njeni devetnaestogodišnji blizanci, Nik i Ivan, imaju cerebralnu paralizu. Njihovo rođenje promenilo je njen život iz korena, a ako je danas pitate, ta promena je bila nabolje. Kaže da ju je život prodrmao i da je naučila da ceni one male radosti.
Mnogo toga je morala da prevaziđe i da se izbori da bi ponovo bila srećna, ali je uspela. I opet bi birala isti životni put.
Ivanka se mlada udala, a ona i suprug su ubrzo saznali da očekuju blizance. Ipak, njihova sreća bila je kratkog daha. U sedmom mesecu trudnoće su nastale komplikacije i ona se porodila prerano. Bebe su rođene prevremeno 24. maja 2006.
I Ivanka je gledala smrti u oči ali se izvukla. Zbog komplikacija nakon porođaja, poslata je na lečenje, a nakon mesec dana bez majke, bebe su razvile ogromne kile. Ispostavilo se da je deci potrebna hitna operacija oka, ali prvo su kile morale biti uklonjene.
I kao da sve to nije bilo dovoljno, dok su dečaci bili hospitalizovani, dobili su upalu pluća... Oba dečaka su završila sa oštećenim vidom.
Dva meseca su proveli u bolnici i tu su započeli nimalo lake rutine: masaže, plivanje... Ivanka je sama naučila mnoge tehnike. Probala je različite stvari, pravila greške i zadržala ono što je funkcionisalo kod dece. Danas dečaci mnogo toga znaju, a iako je njihov život pun izazova, smeha im ne manjka.
Nakon dva meseca došao je taj veliki dan, doktor im je saopštio da mogu da izađu iz bolnice.
Ivanku je muž pokupio iz porodilišta, dovezao do kuće, smestio i rekao: "Previše je ovo za mene, ja ovo ne mogu. Gledao sam kako se mučiš ova dva meseca i mislim da ja nemam snage za to".
To je izgovorio i odšetao ka kolima. Ivanka je, čini joj se, satima bila zaleđena. Nije mogla da shvati da se to stvarno dešava.
"Od tog dana nisam odgovarala na pozive prijatelja, samo sam se brinula o deci, sažaljevala sebe i plakala i plakala i plakala", seća se Ivanka. "Moj muž je imao savršeno detinjstvo, roditelji su mu sve obezbedili i mislim da se prepao čim je naišao prvi problem, a ovaj problem nije bio nimalo lak".
U tom oblaku tuge je živela sve dok je jednog dana, tada četvorogodišnji sin nije pitao: "Mama, da li plačeš zbog mene?" Nikog drugog nije bilo kod kuće – za kim bi drugim mama mogla da plače?, Ivanki je odjeknulo u glavi. Shvatila je da je deca svakog dana gledaju tužnu i ljutu i rešila je da im više to neće priređivati. Nije znala kako, ali znala je da će se vratiti svom normalom životu.
Ovo pitanje je pogodilo Ivaku do srži. "Postoji izlaz – samo ga moraš pronaći", bio je odgovor.
Uspela je da izroni iz dubine usamljenosti i sramote zbog odlaska muža. Godinama je išla na radionice za obolelu decu, ali je tek tada počela da primećuje ljude oko sebe. Baš tu je pronašla i čoveka koji joj je vratio veru u život.
Čini se da je ova informacija pogodila njenog odbeglog muža, pa joj je šest godina nakon što je otišao i nije se javio - poslao poruku. Napisao je da mu je žao, da zna da je ispao loš i da, ako ona ima snage, želi još jednu šansu da ispravi sve.
Jasno je da Ivanka na poruku nije odgovorila.
U foto-galeriji pogledajte najlepše citate o roditeljstvu:
BONUS VIDEO:
Izvor: stil.kurir.rs/YuMama