Za mnoge roditelje, kada im se rodi prvo dete, to je prvi put u životu da njihov prioritet broj jedan prebacuju sa sebe na drugu osobu. A ova mala osoba je prosto neodoljiva ali i beznadežno ranjiva. To je duboka promena koja zahteva najveće menjanje perspektive u svačijem ponašanju.
Srećom, izgleda da smo kao roditelji evoluirali da predviđamo i prilagođavamo se našim novim odgovornostima na neuronskom nivou. 2017. godine, tim neuronaučnika na Universitat Autonoma de Barcelona skenirao je mozak trudnica tokom i nakon trudnoće i otkrio smanjenje količine sive materije u područjima mozga koja su uključena u takozvanu „društvenu spoznaju“ – tj. , delu koji je zadužen za razmišljanje o potrebama druge osobe.
Smanjenje sive materije možda zvuča kao nešto negativno, ali to je zapravo znak povećane efikasnosti mozga. Zato što se neoptimalne veze između neurona vraćaju nazad (sličan proces se dešava tokom razvoja mozga adolescenata). Štaviše, što je veće skupljanje sive materije, to su majke pokazivale više znakova zdrave privrženosti.
Nisu samo nove mame te koje doživljavaju promene u mozgu. 2014. istraživačka grupa na Univerzitetu Emori otkrila je da kada očevi gledaju slike svoje male dece, njihov mozak pokazuje povećanu aktivnost u regionima povezanim sa empatijom i nagradom, u poređenju sa muškarcima bez dece. Činilo se da je ova zapažanje povezana sa hormonskim promenama – očevi su u proseku imali niži nivo testosterona i viši nivo oksitocina, hormona koji je poznat kao hormon sreće.
Ako ste ikada videli roditelje kako se smeju i guguču sa svojom bebicom i pitali se kako mogu da se odjednom toliko promene, zapamtite da su ovoj tektonskoj promeni ponašanja pomogla i neka prilično korisna fina podešavanja u mozgu.
BONUS VIDEO