Ako su dobre majke slične jedna drugoj, onda loši očevi mogu biti potpuno različiti. I, inače, posledice tatinog ponašanja nisu uvek očigledne.
Saznajte koji znakovi odaju da je neko loš otac:
1. Ne razume razliku između dece i odraslih. Pred detetom postavlja iste zahteve kao i prema ljudima uopšte. Od deteta očekuje da sam shvati pravila i da ih poštuje onako kako ga otac zamisli. On je uvređen, ljut i nervozan kao odgovor na postupke dece na isti način kao u odnosima sa odraslima i nije spreman da napravi ustupke, ne razume dete.
2. Sve dužnosti prema deci obavlja formalno. Od vas očekuje plan akcije, ali ne želi da bude kontrolisan. Ne brine dugo o detetu, brzo se zamara i prvom prilikom odustaje. Ali ne podnosi kritike i savete, jer "i sam zna kako se to radi". Nije posvećen brigi o deci.
3. Ne zna da razgovara sa detetom. Pretvara se da je upućen u sve stvari, stoga ne daje detetu priliku da razmišlja svojom glavom. Nikada ne napušta imidž "učitelja", dosadan je u davanju saveta, iznervira se kada ga prvi put ne razumeju. Lako odustaje od objašnjavanja, nikada ne daje detetu da iskaže svoje mišljenje.
4. Daje deci uvredljive nadimke i karakteristike. Može redovno da vrši pritisak na neku slabost detetovog karaktera, stalno je naglašavajući i ubeđujući ga da je to trajna osobina. Ne govori se o činjenicama ponašanja, već o samom detetu kao krivcu. Ne daje vam priliku da bilo šta popravi.
5. Plaši se da komunicira sa drugim roditeljima, nastavnicima, svima koji imaju bilo kakve veze sa decom. Jednostavno ne zna i ne voli da razgovara sa majkama, učiteljima, očevima prijatelja svoje dece. Zbog toga izbegava roditeljske sastanke, igrališta i događaje za decu.
6. Prestrogi u kaznama i suviše pohlepni u nagradama. Za manje prekršaje može biti podložan krupnim kaznama. Uzima detetov trud zdravo za gotovo i preuveličava njegove greške. Kada kažnjava, to radi tako da to ostavlja negativan trag na dete, a kada nagrađuje, to radi preterano.
7. Neuspehe i loše ponašanje deteta tretira kao nešto što mu uništava život. Ne može da odvoji sopstvene probleme od podizanja dece. Stoga, on izbacuje na dete loše raspoloženje, iritaciju zbog njegovih poteškoća. Smatra da su deca obavezna da se prilagode njegovim poteškoćama i problemima.
8. Ne zanima ga život deteta, ali kontroliše. On odmah pita za rezultate, nije mu važno kako je dete nešto postiglo, šta je uložilo ili kakve su poteškoće bile.
Svi ovi nedostaci se mogu ispraviti. Roditelji su ljudi, često greše, ali sve je u redu dok se trude i to da isprave.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)