Druga trudnoća razlikuje se od prve, najpre to tome što više nemate vremena da se odmorite kad god vam to zatreba, da natenane pripremate i jedete ono što vam se jede i, uopšte, da ugađate sebi na svaki mogući način. Sada pored sebe imate i dete koje, bez obzira na to što ste trudni, ima svoje potrebe, ali i želju da se igra sa mamom.
Kažu da su roditelji sa drugim i svakim narednim detetom sve opušteniji, a neki zli jezici vole i da prokomentarišu da se prvo dete ipak najviše voli, sa čim se većina mama i tata ne slaže. Sve u svemu, činjenica je da je sa drugim detetom nekako sve drugačije, a svoja osećanja o tome je mama Kristal Vigins pretočila u pismo objavljeno na sajtu mother.ly.
"Moj dragi drugorođeni,
Trepnula sam i prošle su tri nedelje otkad sam te donela na ovaj svet. Kao mlađe dete, ti imaš privilegiju da ne budeš 'zamorče'. Greške koje sam pravila na početku našeg životnog putovanja sa tvojim starijim vratom, (verovatno) neću praviti sa tobom (iako ću kao ’majka dvoje dece’ sigurno praviti nove greške usput).
Sada znam da ako štucaš deset puta dnevno, nema potrebe da zovem lekara da pitam da li je to normalno. Ako bljucneš malo nakon obroka, ne moram da brinem da ne jedeš dovoljno. Ako nisi spavao duže od dva vezana sata u svom kratkom životu, i iako i dalje ne prespavaš celu noću sa godinu dana, znaću da je sve u redu sa tobom i da će i to proći.
Ali, kada je druga beba stigla u našu porodicu, ubrzo sam shvatila da je moja pažnja podeljena od trenutka kada sam saznala da sam trudna, a još i više otkad si se rodiio. Ovog puta ne mogu da te držim kao što sam držala tvog brata – koliko želim i kada god želim. Spuštam te uplakanog češće nego što bih želela jer je tvoj brat prosuo ceo doručak po sebi i moram da mu pomognem da se presvuče.
Tvoje dojenje često prekidam jer se čuje glasan prasak u drugoj sobi, a tvoj brat? On je previše tih predugo vremena. Uzimaju te iz ruke u ruku, ne zato što ne želim da te držim i tešim, već zato što je ova faza veoma teška za tvog brata, kojem je takođe potrebna mama.
Pre nego što si se rodio, pitala sam se da li je moguće voleti dva mala ljudska bića onoliko koliko sam već volela tvog brata. Ali, od trenutka kada si rođen, moje srce se udvostručilo zbog tebe.
Zato, moj dragi drugorođeni, uprkos činjenici da ćeš verovatno uvek morati malo više da se boriš za moju pažnju i da budeš malo glasniji da bismo te čuli, želim da znaš da volim i tebe.
Volim tvoj 'bebeći' miris i kako se odmah smiriš kada si u mom naručju. Volim kako tvoje ruke uvek nađu način da se oslobode pelena kojima te povijamo, i način na koji ti se jedna rupica pojavi na desnom obrazu zajedno sa smeškom kada toneš u san.
Volim način na koji te kupanje uvek umiri, volim čak i da se budim sa tobom noću jer tada imamo male, dragocene trenutke kada nas niko ne prekida, kada smo samo ti i ja.
U ovom stalnom putovanju zvanom majčinstvo, brzo sam naučila da čuvam sve trenutke, i one dobre i loše. Pogledam tvog brata, on je preslatki dečak koji već hoda, priča i pravi nered, i pitam se kako je moguće da su već prošle dve godine. Pogledam u njega i shvatim da svaki trenutak, čak i hranjenje u tri ujutru i vreva koja sledi, treba ceniti jer neće trajati zauvek.
Zato, hvala ti, moj drugorođeni, za ovu novu perspektivu u majčinstvu. Tek smo te upoznali, a već si ispunio naš dom i naša srca na način na koji samo ti možeš. Doneo si više radosti i značaja našim danima, doneo si više ljubavi u našu porodicu, na način na koji samo ti, naš drugorođeni, možeš.
Zato, moja mlađa bebo, možda ne znaš to još uvek i možda ti se to neće uvek dopadati, ali želim da znaš da te vidim, čujem te i volim te", poručila je ova mama u dirljivom pismu.
BONUS VIDEO:
(Yumama/N. Z.)