Ne postoji ništa dirljivije što može da vam dotakne dušu nego topla priča o ljudskoj dobroti. Pre nekoliko godina jedna priča je odvojila društvene mreže, a ovaj emotivni trenutak i dalje inspiriše. Natali Fernando, mama iz Sautenda u Engleskoj, bila je u šetnji šetalištem u svom primorskom gradu sa svojim petogodišnjim sinom Rudijem, kome je dijagnostikovan autizam sa dve godine. Rudi ima globalno kašnjenje u razvoju, teškoće u govoru i jeziku, poremećaj senzorne obrade i poteškoće u učenju.
Mama je podelila priču na Fejsbuk stranici, "Bolje biti drugačiji": "Moj sin voli da šeta, ali mrzi da se okrene i hoda nazad, obično pokušavamo da hodamo u krug da bismo ovo izbegli, ali u njegovoj omiljenoj šetnji pored čamaca, nemamo drugog izbora nego da se vratimo. Ovo često dovodi do napada i sloma, onog koji inače mogu da podnesem. Ali nakon dve nedelje van škole, danas je bilo previše za njega i mene.
Ubrzo se Rudi potpuno slomio, ležao je licem na zemlji dok je vrištao i plakao. Bio je to prizor koji nijedna majka nikada ne želi da doživi, posebno u javnosti. Dok su se posmatrači rugali Rudijevom slomu, mama je dala sve od sebe da ga zadrži.
Tada je Ijan Šeli, trkač koji trenira za trku od 400kilometara, stao da pita mamu da li je sve u redu. Šeli je odlučio da legne na zemlju sa Rudijem da razgovara sa njim. Mama je snimila fotografiju i nakon objavljivanja na Fejsbuku, trenutak ljubaznosti brzo je postao viralan.
U opisu fotografije mama je napisala: "Ovaj čovek, moj heroj, jutros je video mog sina na podu i, kao i svaka druga osoba, pretpostavio bi da ima napad besa. Pitao je mog malog Rua kako se zove, a kada sam mu objasnila da ga ne razume, njegov odgovor je bio: "To je kul. Ja ću leći s njim."
Ona nastavlja: "Mnogo se govori u ovom trenutku, 'u svetu u kome možeš biti bilo šta, budi ljubazan'. Reči su lake, ove akcije nisu uvek tako lake. Ovaj čovek živi reči i ne mogu biti zahvalnija."
Dok trkač nije naišao i smirio dečaka, mama je bila na meti pogleda radoznalih prolaznika, osećala je kako je osuđuju. Za njih ima jasnu poruku: "Ako vidite roditelja kako se muči, možda odvojite vreme da kažete: "Jesi li dobro?" Ne osuđujte roditelje, pokušajte da ne osuđujete dete, samo budite ljubazni. Svi mi idemo svojim putem i krećemo se putem najbolje što možemo, ponekad je potreban trenutak ljubaznosti potpunog stranca da bi vam u potpunosti promenio dan."
Ova priča nas podseća koliko jednostavna dela ljubavi mogu pomoći nekome, ali i podsetiti nas da smo na kraju svi ljudi uprkos različitostima - u istom smo timu!
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(Yumama/T.A.S.)
BONUS VIDEO: