Da li da živimo na selu ili u gradu? Ovo je pitanje sa kojim se mnogi roditelji suočavaju, a složićete se da i jedan i drugi izbor ima svoje prednosti i mane, a mnogima je teško da pravilno "izvagaju" Zbog toga je sprovedeno istraživanje koje pokazuje kakva životna sredina je bolja po zdravlje, emotivno stanje i ponašanje dece.
Postalo je poznato gde deca treba da odrastaju da bi imala manje problema sa ponašanjem i emocijama. Istraživači sa Imperijal koledža u Londonu, čiji je članak objavljen u časopisu "Nature Sustainability", analizirali su podatke o više od tri i po hiljade londonskih školaraca uzrasta od 9 do 15 godina. Podaci su se odnosili na uslove životne sredine u kojima žive gradska deca i adolescenti, kao i na njihovu inteligenciju, mentalno zdravlje, ponašanje, način života i tako dalje.
Pošto je već dobro poznato da priroda uopšte pozitivno utiče na fizičko i mentalno zdravlje, naučnike je zanimalo koji su tipovi prirodnih predela posebno korisni za decu i adolescente: voda (jezera, reke, bare ), livade ili šume.
Pokazalo se da što više vremena mladi, čak i oni koji žive u gradu, provode među drvećem, šumama i parkovima, to je njihova inteligencija, mentalno zdravlje, emocionalna stabilnost i ponašanje bolji.
Šta je razlog za ovaj magični uticaj drveća na mozak mlađe generacije, još uvek nije jasno. Naučnici ne isključuju da se radi o fraktalima - beskrajno ponavljajućim geometrijskim objektima sličnim jedni drugima, koji su u suštini grane drveta. Ljudi imaju urođenu sposobnost da identifikuju fraktale u svom okruženju. Veruje se da kontemplacija fraktala smiruje i promoviše razvoj neuronskih veza u mozgu.
Tako se nameće zakljućak da ukoliko ne živite u prirodi na selu, onda izaberite za porodični život deo grada gde u bliziniimate šumu, park ili reku.
(Yumama)
BONUS VIDEO: