Da li u školu treba da se vrati školska uniforma - neiscrpna tema o kojoj diskutuju na mrežama svi, od roditelja do tinejdžera. Jedan od vodećih argumenata onih koji podržavaju uniformu jeste to što se danas na deci jasno vide razlike u statusu roditelja. Dok neka deca u školu nose markirane stvari koje mnogi odrasli sa prosečnim platama ne bi mogli sebi da prište, neka i dalje nose zimske jaskne koje su nasledili od starijeg brata ili sestre.
Koliko koštaju tvoje patike? Gde si ih kupio? Koja je to trenerka? Pisali smo o tome kako se dečak vratio kući u suzama posle prvog dana škole jer su ga deca "zezala" što nije išao na more tokom letnjeg raspusta. Šta je sa decom koja ne nose skupe patike i garderobu sa "važnom" etiketom? Da li su i oni u nekim odeljenjima žrtve nasilja?
Ove godine jedna beogradska škola je istakla pravila oblačenja koja, ako budu prekršena, biće strogo sakcionisana. I dok se na mrežama raspravlja o učeničkoj garderobi, mnogi se prisećaju kako je to izgledalo 70*-ih i 80-ih godina u doba Jugoslavije.
Krajem avgusta porodice bi išle u kupovinu kako bi se deca obukla pred školu. Šoping se svodio na jedan džemper, pantalone i nove patike koje su se čuvale kako bi što duže mogle da se nose. "Ako bi te roditelji videli da u tim patikama igraš fudbal, nadrljao bi." - prisećaju se oni koji su rasli u Jugoslaviji. Tokom zime kupuje se zimska jakna, najčešće od poliestera - retko ko je imao perjanu, a pošto nije bilo telefona i igrica, zimi su deca jednako provodila vreme napolju kao tokom leta. Sankanje, odlazak u škol, grudvanje - noge su bile suve jer su skoro sva deca nosila gumene čizme, naravno iznutra naložene. Tokom nekih godina bilo je nemoguće bilo kakvo odstupanje u garderobi, jer su postojale školske uniforme.
Malim dečacima nije bilo bitno toliko šta nose, šorc, bela majica, ponekad sa kragnicom i igranje do besvesti ispred zgrade, u ulici, po raznim dvorištima. "Naš najveći modni iskorak u tom vremenu bilo je odbijanje da nosimo dugačke gaće" - jedan je od šaljivih komentara sa društvenih mreža.
Devojčice su naravno više marile, pa su nosile haljinice i plisirane suknjice, hulahopke u raznim bojama, a za slikanje za školu obavezno su oblačile haljinice sa kragnicom, platnene patike ili sandale sa šnalom. Mašne na kosi i visoko vezani repovi bili su modni detalj, a garderoba se delila na onu "kada negde idemo" i na onu "za svaki dan".
I među dečacima i devojčicama bile su popularne pantalone i haljine na tregere, bele košulje, mornarske majice, košulje sa izraženom kragnom ispod džempera, a teksas jakne su većinu školskih fotografija "poplavele". Nije bilo značajnih razlika u oblačenju osnovaca, svi su nekako bili slični jednaki, nije bilo razmišljanja o markama i odstupanja. Većina garderobe je bila Beko, Pirossi i Borovo, dok je sportska oprema uglavnom bila Yassa. Uprkos imenima firmi, tu se među decom nisu pravile neke razlike.
Dok su danas tinejdžeri skoro svi isti, sa sličnim stilom, u Jugoslaviji su se trudili da se što više razlikuju. Kako se zapadna kultura širila, pojavili su se među srednjoškolcima razni i pravci - hipi, pankeri, rokeri. Svi su želeli da imaju svoj poseban "fazon", ali ne po tome čija garderoba koliko košta, nego koliko je ko autentičan.
Jugoslovenska tekstilna industrija tog vremena izvozila je ogromne konfekcije širom Evrope, pa se modni trendovi u Jugoslaviji nisu razlikovali od razvijenih evropskih zemalja. Prvo raslojavalnje među omladinom dolazi sredinom 80-ih kada se pojavljuje sportska garderoba raznih marki. Mladi uglavnom kupuju garderobu u Trstu iu Italiji na pijaci Ponte Rosso ili u Turskoj u istanbulu gde su nalazili sjajne komade od kože. Tinejdžerska moda je često bila unisex, od kariranih košulja, teksas jakni i pantalona, a na nogama većina srednjoškolaca nosila je "starke".
Na kraju, nikada ne postoji precizan odgovor na pitanje da li je bilo bolje nekada ili sad. Postoje razne prednosti i nedostaci, ali činjenica je da su današnja deca, ali i roditelji opterećeni markama i stilom oblačenja više nego ikada pre. A nekad je samo potrebno da se volimo, igramo i da ne dopustimo da nam detinjstvo samo tako proleti.
(Yumama)
BONUS VIDEO: