Roditelji koji odgajaju autističnu decu suočavaju se sa raznim preprekama i izazovima, u cilju kako bi njihovi mališani prevazišli određene blokade i kako bi se kvalitet njihovog života poboljšao. Oni su heroji velikog srca, a čak i ako sa svojim detetom ne mogu da razgovaraju i imaju potpuno suprotan pogled na svet i sve što ih okružuje, roditeljska ljubav ruši sve prepreke.
Jedno takvo iskustvo podelila je Maga Kalra, TV novinarka i pisac, majka je 11-godišnjeg sina sa autizmom. Ona se zalaže za svest o autizmu, uključivanje u sve njegove oblike i mentalno zdravlje. Na društvenim mrežama otvoreno pokazuje kako izfgleda odgajanje autističnog dečaka u cilju da svet postaje prema autistima ljubazniji, inkluzivniji. Ovo je njena priča!
"Izazovi su različiti u različito vreme. Kada je autizam tek dijagnostikovan, prihvatanje je izazov. Kada to kažete porodici i prijateljima, razumevanje je izazov. Kada se odlučite za određenu terapiju, ta odluka je izazov. Pronalaženje prave intervencije, terapeuta i doktora je izazov. Čak je i izbor između karijere i majčinstva izazov."
Ona snažno veruje da je ključ za prevazilaženje teškoća prihvatanje, strpljenje i svest. Kao majka koja odgaja dete sa autizmom, ona veruje da je jaka zajednica majke i porodice sa razumevanjem veliki stub snage za nju. Ispričala je za inostrane medije kako poznaje mnoge roditelje koji su se suočili sa mnogo stigmi, stida, krivice i sažaljenja. Ali nikada nije dozvolila da joj se to dogodi jer je bila ponosna i samouverena od samog početka svog putovanja. Rekla je da se njena porodica distancirala od nekih ljudi i da je to da očvrsnete od vitalnog značaja kada je u pitanju podizanje deteta sa autizmom. "Ono što prikažete svetu dobija se ogledalom. Ako smo sigurni, volimo i prihvatamo svoje dete, i ljudi oko nas su činili isto."
"Podizanje deteta sa posebnim potrebama uzima ogroman emocionalni danak. Kao majke, prolazimo kroz spektar emocija od euforije i samopouzdanja do krajnjeg očaja i straha." - objasnila je ova majka i istakla da čvrsto veruje da joj je potrebno vreme i pauza kako bi se nosila sa emocionalnim toboganom koji dolazi sa autizmom. Ona kaže da je važno imati porodicu koja podržava roditeljske obaveze. Njena svekrva i muž su bili neverovatni sa njenim sinom Madhavom , pomažući na svakom koraku. Njeni prijatelji provode vreme sa Madhavom sami, što je sjajno. "Važno mi je da imam vremena za sebe, bilo da se radi o dnevnim šetnjama, hobiju, stvaranju i radu, samo su neki od načina da odvojite vreme za sebe i svoje mentalno zdravlje. Pored toga, traženje pomoći, delegiranje dužnosti i traženje stručne pomoći može promeniti igru dok odgajate dete sa autizmom. Majke treba da vode računa o sebi, tek onda mogu da čuvaju svoje dete."
Ova mama je dala 5 saveta za odgajanje deteta sa autizmom:
- Ne skrivajte svoje dete. Vodite ga u kupovinu namirnica, u pozorišta, zabavne parkove, restorane i na sva mesta gde se plašite da se ne uklapa. Uklopiće se samo ako ga češće izvodite!
- Investirajte u isprobane terapije zasnovane na dokazima za vaše dete. Neka vaši planovi budu dinamični i holistički. Ako mislite da nešto što je funkcionisalo neko vreme postaje suvišno, promenite to.
- Pronađite svoju zajendicu. Pronađite jaku zajednicu koja će pomoći i vama i vašem detetu. Izgradite veze i prijateljstva koja nude bezuslovnu podršku i empatiju.
- Gledajte dalje od posebnih potreba i invaliditeta. Vaše dete je mnogo više od "oznake" i u vašem životu postoji mnogo više od toga da budete "roditelj deteta sa posebnim potrebama".
- Prihvatite, zagrlite i podelite svoje putovanje sa svetom.
Ova hrabra mama se trudi da učini sve što je do nje kako bi ovaj svet postao prijateljskije i inkluzivnije mesto za decu poput njenog sina. "Želim da roditelji učine svoju decu saosećajnijim i empatičnijim prema neuro-raznolikostima. Želimo da se naša deca igraju zajedno, da se druže i uče jedni od drugih. Saosećanje se ne može naučiti kada smo odrasli i inkluzija mora biti način života od samog početka."
Odnos ove mame i njenog autističnog sina je pun ljubavi, saosećanja i čistih emocija, a nadamo se da će njihova priča pozitivno uticati na to kako ljudi doživljavaju autizam, kao i koliko su značajni inkluzija i prihvatanje.
Izvor: Yumama