Žene koje prevremeno rode bebu suočavaju se sa brojnim izazovima i preprekama, pored malih heroja koji savladaju ovu bitku, njihove mame su zaista neverovatne heroine. Baš o tom izazovnom putovanju pričala je jedna mama iz Rusije, Olga Tavaeva koja je rodila trećeg sina u 6. mesecu trudnoće. Prošla je kroz izuzetno težak porođaj, rizičnu trudnoću, a onda je dobila dečaka koji je bio težak samo 900 grama. Njena priča će možda pomoći mnogim mamama koje prolaze kroz sličnu borbu - borbu u kojoj su svaki dan i svaki gram važni.
"Imam troje dece. Razlika između dvoje starijih je godinu dana, i njih sam rodila u terminu, bez problema. U trećoj trudnoći nevolje su počele već u 12. nedelji. Odjednom sam se osećala malaksalo, legla sam da se odmorim, a onda sam primetila da krvarim. Odmah smo se spakovali i otišli u hitnu pomoć, pregledao me je lekar, uradili smo testove, uradili ultrazvuk. Prepisani su mi hemostatici i poslali su me kući. Četiri dana kasnije otišla sam na planiranu drugu kontrolu. Prvo što me je doktor tokom ultrazvuka pitao bilo je: "Da li je bilo krvarenja?"
Odgovorila sam potvrdno, a on mi je objasnio da imam abrupciju placente i pitao me zašto nisam u bolnici. Dao mi je uput za ginekološko odeljenje u bolnici. Dva sata kasnije, sa stvarima i dokumentima, bila sam tamo. Nedelju dana sam bila na posmatranju, sve je dobro napredovalo i poslali su me kući. Preporučeno mi je da odmaram, ležim i da se uopšte ne naprežem. Nažalost, posle 4 dana ponovo je počelo krvarenje i vratila sam se u bolnicu. Imala sam sreće sa svojom doktorkom koja mi je pomogla i stanje mi se popravilo. ponovo sam otišla kući, a svekrva je dolazila i čuvala decu. Početkom marta deca su otišla u posetu baki i dedi. Moj muž i ja smo se pripremali za dolazakl bebe: kupili smo kolica, odeću i radovali se novom članu porodice.
U 26. nedelji trudnoće ponovo sam osetila bol i malaksalost, odmah sam shvatila da se nešto dešava. Stigli smo u hitnu pomoć i pukao mi je vodenjak. Nekoliko sati u prenatalnom periodu, bez kontrakcija. Prebačena sam na odeljenje patologije trudnoće. Bile smo u sali nas tri devojke, sve sa istom dijagnozom. Objasnili su mi da je vodenjak pukao i da ne štiti od spoljne infekcije.
Planirani carski rez zakazan je za 20. mart. Kompresijske čarape, ultrazvuk, testovi... Bila sam spremna, ali lekari nisu dolazili po mene. Odlukom lekarske komisije operacija se odlaže za ponedeljak. Sećam se da sam bila uplašena i razmišljala da li će se bebi dogoditi nešto ako tokom vikenda još uvek ostane u mom stomaku. Lekari su objasnili da je jedan dan u materici za razvoj bebe kao nedelja napolju, svaki dan je važan. I čekali smo. Došao je utorak, otišla sam na ultrazvuk. Doktor je vao upravnika i rekao - "Plodova tečnost nije otkrivena, nema krvotoka."
Spremili su me za hitnu operaciju. Ležala sam, ali sve mi je bilo kao u magli od anestezije. Osećaš da te seku, ali nema bola - veoma čudan osećaj. Čula sam plač i usledilo je trenutno olakšanje. U 11:13 časova 24. marta. marta rođen je Iljas - najneočekivaniji poklon za rođendan moje sestre. Tek nakon nekoliko sati na intenzivnoj nezi rekli su mi da je težina bebe 980 grama, dužina - 35 centimetara.
Susreli smo se sa njim sledećeg jutra. Mali vanzemaljac je ležao u inkubatoru, iamo je cevčice u nosu, u ustima, u pupku. I slatku kapicu. Bilo je strašno i dodirnuti ga. I nismo bili jedini tamo. Svako ima svoju priču, a uzroka za prevremeni porođaj ima raznih. Ali tu nije važno. Glavna stvar je da sačuvamo život i zdravlje naših mrvica.
Tri dana kasnije otpuštena sam kući. Napustila sam bolnicu, ali sam morala da ostavim njega. Tu je ostala moja beba, cveće, baloni, sve. Svakog dana sam dolazila i dali su mi pola sata da mazim ove male noge i ruke. Radovali smo se što je stanje stabilno, beba je malo smršala, kao i sva novorođenčad, ali generalno je odličan momak. Jednog dana smo stigli, i rečeno nam je da više ne možemo da ga viđamo. Karantin zbog pandemije korona virusa. Sledećih nekoliko nedelja vozili smo se po praznom gradu 2 puta dnevno, donosili majčino mleko. Sve vesti smo dobijali samo telefonom.
Nekoliko nedelja kasnije su me zvali, rekli su da se Iljas ugojio i da možemo da ga vidimo. 1200 grama je iamo po prijemu na odeljenje neonatalne patologije. Stalno održavanje toplote i hranjenje kroz cev. Nova pravila, nova rutina, dan i noć! Borila sam se za svaki gram kako bi napokon mogao da dođe kući. Na kraju krajeva, takva deca mogu dobiti 80 grama dnevno, a mogu samo 20. Ili čak ići u minus.
Najprijatnije je bilo grljenje, grejanje svojom toplinom. Najteži deo je hranjenje svaka tri sata. U špric je bilo potrebno sipati nekoliko grama mleka na svakih 10 minuta po sat vremena, a ono je kroz cev išlo direktno u stomak. Posle nekoliko nedelja ovog režima, prestala sam da čujem budilnik noću. Hvala ljudima u bolnici što su me budili.
Sve ovo vreme osećali smo neverovatnu podršku rodbine i prijatelja. Najvažniji pomoćnik bio je, naravno, muž i otac. Bio je miran kada nas je vozio umesto hitne pomoći. Kupio je sve što je bebi bilo potrebno kada smo očekivali trudnoću. Kupio je kompresijske čarape pre operacije i meni i mojoj cimerki. Uvek je donosio domaću hranu i zdrave užine. Mesec i po dana smo bili u bolnici sa bebom. Zabrinuo se i postavljao više pitanja od mene. Takođe sam zahvalna doktorima i osoblju iz bolnice koji su nam pomogli da izađemo iz ove borbe kao pobednici.
Živeli smo u zidovima bolnice do sredine maja. Samo jednom za to vreme Iljas me je uplašio. Držala sam ga u naručju nakon hranjenja, podrignuo je i poečo da se guši. Odmah je postao modar. Medicinska sestra i doktor su brzo stigli, a on se oporavio kaod a ništa nije bilo. Veče praćenja saturacije (merenje kiseonika u krvi pomoću senzora) i vraćamo se kući. Iljas je dobio dragocenih 2 kilograma 200 grama par nedelja pre termina (planirani datum rođenja), a odeća za novorođenčad mu je i dalje bila velika. Baloni, cveće i beba u naručju. Konačno smo bili kod kuće.
Beba sada ima 8 meseci. Normalno jede kašice, puzi na rukama i stomaku, smeje se do suza budalaštinama starije sestre, grize bratove automobile. Za godinu ili godinu i po će sustići vršnjake u razvoju."
Izvor: Yumama
https://yumama.mondo.rs/tag83/Beba/1