Iako su, na svu sreću, današnji očevi promenili i dosta je onih koji se sa punom pažnjom posvećuju odrastanju deteta, što je za svaku pohvalu, ipak i dalje ima i onih koji su hladni i distancirani. Veliki broj moje generacije koja danas ima 30 i kusur godina seća se da u detinjstvu nisu imali punu pažnju očeva, da nisu provodili puno zajedničkog vremena u igri i opuštenim momentima, već su majke bile više zadužene za njih i kuću, a očevi su dosta radili i nekako bili strogi i hladni.
Emocija nije bilo previše, a sve to uticalo je i na naša odrastanja. Međutim, to isto, možda i jače, osetili su i naši roditelji, a verovatno i njihovi roditelji. I dok se današnji očevi sve više trude da takvo ponašanje promene, i dalje možemo da čujemo razne porodične priče u kojima su deca na neki način željna svojih očeva.
Takvu priču pokrenuo je i jedan korisnik Reddita, i izazvao veliku pažnju, ali i veliki broj komentara ljudi koji su delili svoje mišljenje i detalje iz detinjstva.
"Ja sam rođen 1984. Ono što sam primetio je da većina mojih drugara je odrastala u okruženju odsutnih očeva. Otac je bio fizički prisutan, u smislu da je obezbeđivao za kuću, ali apsolutno nije imao ideju šta se dešava sa njegovim sinom: kroz kakve probleme je prolazio, kakvi su mu bili odnosi sa drugovima, sa devojkom. Nije ga poučio kako se ponaša odlučno ali ne nasilno, itd. Često mu se podsmevao ili rugao, ali ne drugarski nego da ga "spusti". Da li je to problem samo mog okruženja i moje porodice, ili je to problem koji i drugi ljudi dele? Da li postoje muškarci ovde na reditu koji mogu da kažu da su imali kvalitetne odnose sa svojim očevima", glasi objava koja je pokrenula lavinu komentara, a prvi odgovor glasio je: "Prosečan balkanski ćale".
"Jesi li ti ja? Bukvalno ista priča, iste godine, isti događaji, sve od reči do reči", složio se drugi korisnik sa pričom koja ja pokrenula sve, dok je drugi dodao: "Ovom objavom ja sam samo skontao da nisam jedini."
Jedna devojka se nadovezala svojom pričom o odnosu sa ocem, i zaista je teška.
"Žensko sam, malo mlađa od tebe. Imam stariju sestru, a našeg oca apsolutno nije zanimalo šta se dešava u našim životima iako smo svi živeli zajedno i on 'radio' od kuće. Nije ga interesovalo ni da obiđe moju sestru kad je bila u bolnici životno ugrožena i prognoze nisu bile dobre. Kad je izašla iz bolnice i došla kući, smejao se i rekao joj: 'a ti se ipak nisi folirala'. Nije ga zanimalo ni kakva smo deca, ni šta radimo u slobodno vreme, sa kime se družimo. Nije bio strog, samo totalno nezainteresovan. Želeo je samo da jede i spava i prespavao je 2/3 života. Majka nas je izdražavala, jer ga ni to nije interesovalo.
Sećam se da me je otac dva puta izveo u šetnju. Prvi put sam imala 4-5 godina, drugi put možda 8 i sa nama je krenuo i moj drug. Sa 17-18 mi je rođendan čestitao tako što mi je pružio ruku kao poznaniku na ulici. Kasnije ni to. Nije čak moglo ni da se kaže da je hladan čovek. Plakao je uz random pesme kada čuje na TV-u, ali prema nama nije umeo da pokaže nežnost", iskrena je korisnica ove društvene mreže, a onda se druga nadovezala na nju:
"Slično i sa mnom. Moj ćale je za pola nijanse mekši, ali u egoističnim okvirima, ne prema nama, deci. Plus bih na sve ovo dodala batine. Šamar za svaku sitnicu da mi bridi glava 3 dana. A imala sam, šta znam, 6-7 godina, pa na dalje.
Još jedna devojka otkrila je svoje sećanje na odnos sa ocem u detinjstvu, i takođe je bolno.
"Nisi jedini. Moj otac ne zna pola stvari o mom životu, iako smo ceo život živeli zajedno, ne mogu da kažem da smo imali jedan ljudski i ozbiljan razgovor nego kao da me i dalje tretira kao nekog ko mu nije ravan (imam skoro 30 godina). Niti on sada meni priča o svom životu, šta mu se desilo tokom dana, ko ga je iznervirao na poslu, a možda me je pet puta u životu pitao da odemo negde u prirodu kao porodica. Uvek su mu drugovi i njegov brat preči. A kad ponekad i prošetamo, nemamo šta ni da pričamo. Isto kada sam bila mala, bavila sam se sportom celu osnovnu, a uvek me je mama vodila na treninge. U 11 uveče smo čekale autobus svako veče i putovale sat vremena do kuće, bilo da je leto ili -20. On me nijednom nije odveo na trening za tih 8 godina, a imao je kola. Majka i ja se vraćamo promrzle i izmrcvarene, a on leži na krevetu pokriven ćebetom i gleda TV. Sve je to sad niz vodu nekako ali je ostao taj površinski odnos između nas jer retko koju uspomenu vezujem za njega", napisala je.
Da se ovako osećaju i dosta mlađa deca dokaz je korisnik koji je napisao: "Ja sam rođen 1996. godine, a moj brat 1988. Pročitao sam mu ovaj post. Složili smo se da si opisao našeg i da jedino ovaj nije baš ni obezbeđivao suštinski, ali da, ovo baš zvuči kao on..."
Međutim, jedan korisnik je dokaz da očevi koji su bili hladni prema svojoj deci, vrlo često kroz neko vreme budu svesni toga, a možda se i kaju.
"Moj nije bio apsolutno odsutan, ali nije bio ni prisutan. Kada sam dobio sina, rekao mi je: "Znam da nisam bio neki otac i nadam se da ćeš biti bolji od mene". To me je baš pogodilo jer ga nikad nisam smatrao lošim ocem", napisao je.
Koliko vi imate godina i kako biste vi opisali odnos sa ocem?
(Yumama)